Без договора о било чему

Амерички државни секретар Џон Кери показује на министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова након што је овај одбио да одговори на питања о Едварду Сноудену, бившем сараднику ЦИА који се тренутно налази у Москви. Извор: AP.

Амерички државни секретар Џон Кери показује на министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова након што је овај одбио да одговори на питања о Едварду Сноудену, бившем сараднику ЦИА који се тренутно налази у Москви. Извор: AP.

У недавним преговорима министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова са државним секретаром САД Џоном Керијем у Брунеју искристалисани су кључни проблеми руско-америчких односа. Москва и Вашингтон су се већ помирили са неуспехом иницијативе о одржавању међународне конференције о Сирији „Женева-2“ и сада решавају ко ће то да изнесе у јавност. Поред тога, власти РФ су дефинисале став према недавном предлогу председника САД Барака Обаме да се радикално смањи нуклеарни арсенал двеју земаља: Москва сматра да је та иницијатива само медијски потез и у суштини је одбацује.

Седми по реду сусрет Сергеја Лаврова са Џоном Керијем (откако је овај у фебруару постао државни секретар САД) посвећен је био углавном Сирији, као, уосталом, и већина претходних. Ипак, раније су шефови дипломатија двеју земаља изражавали оптимизам у погледу могућности дипломатског решења сиријског конфликта, а овога пута је расположење било другачије. Разлог су потешкоће до којих је дошло приликом припреме међународне конференције о Сирији, јер још увек им не полази за руком да усагласе ни датум „Женеве-2“, ни списак учесника конференције.


Руски услови за одрицање од најопаснијег оружја
Када је 19. јуна 2013. држао говор испред Бранденбуршке капије у Берлину, председник САД Барак Обама није могао заобићи чињеницу да је пре 50 година Кенеди на истом месту одржао чувени говор „Ich bin ein Berliner“ („Ја сам Берлинац“), маштајући о свету без нуклеарног оружја. Овог пута Русија има своје услове за такав свет - и њих је Обама свакако био свестан. Ипак, и он има своје разлоге за такве изјаве.

После преговора са Керијем на маргинама заседања министара земаља Источноазијског самита (АСЕАН) у Брунеју Сергеј Лавров је саопштио да Американци не одустају од покушаја да издејствују „консолидацију сиријске опозиције на бази женевског коминикеа“. Уједно, по речима извора блиског руској делегацији, „САД и даље помињу ту идеју, али реално више немају намеру да одрже мировну конференцију“. „Један од доказа таквог њиховог става је и одлука Вашингтона да отпочне снабдевање сиријске опозиције оружјем. Саудијска Арабија као други учесник преговора такође је против „Женеве-2“, објаснио је исти извор и резимирао: „Сада се води дипломатска игра око тога ко ће први изнети у јавност да је иницијатива пропала“.

Било је предвиђено да друга тема разговора у сусрету Лавров-Кери буде афера везана за бившег агента ЦИА Едварда Сноудена. За америчке новинаре је управо та тема и била главна. Један од њих се прерушио у туристу и читаво јутро чекао Лаврова на излазу из хотела и на крају покушао да му постави питање о бившем аналитичару ЦИА, али му то није пошло за руком. Затим је на самом почетку преговора новинарка листа The Washington Post поставила питање постоји ли могућност да Руска Федерација понуди Едварду Сноудену политички азил. „Немојте викати на мене!“, строго јој је добацио руски министар на енглеском. По завршетку преговора Сергеј Лавров је изјавио да он са Џоном Керијем није разговарао о Сноудену. „Наш председник је већ све рекао. Они [Американци] то схватају“, објаснио је министар.

Горепоменутим неслагањима сада се може додати још једно, а оно је везано за недавну иницијативу Барака Обаме да се подигне ниво поверења између САД и РФ путем радикалног смањења нуклеарног арсенала двеју земаља. Раније је заменик министра спољних послова РФ Сергеј Рјабков изјавио да ће Москва анализирати предлог Вашингтона. Очигледно су власти РФ коначно дефинисале своју позицију пре сусрета у Брунеју.

Како је за лист „Комерсант“ изјавио руски дипломатски извор, иницијатива Барака Обаме у великој мери је медијски потез, „с обзиром да САД истовремено развијају друге врсте наоружања, не желе да ратификују Свеобухватни споразум о забрани нуклеарних проба и разматрају могућност размештања оружја у космосу“.

То у суштини значи да је Москва одбацила предлог Барака Обаме.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“