Повратак специјалних јединица у Војску РФ

Графикон: Школа за припаднике специјалних јединица РФ

Министарство одбране Русије формирало је Снаге за специјалне операције (ССО) и спремно је да их примени. То су јединице које треба да решавају борбене задатке како у самој Русији, тако и ван њених територија. Ово је изјавио начелник Генералштаба Валериј Герасимов, нагласивши да је војни ресор донео такву одлуку проучивши претходно праксу формирања, припреме и примене снага за специјалне операције у водећим државама света, а међу њима је најпознатија Команда за специјалне операције – U.S. Special Operations Command, USSOCOM или SOCOM.

Искуство коришћења оваквих јединица у потпуности је изменило представу о примени специјалних јединица и методама њихових борбених дејстава. Главна разлика је у томе што данас команда дефинише само територију ратних дејстава, а специјална јединица делује на тој територији аутономно, самостално одређујући циљеве и задатке неопходне за достизање постављеног циља операције. У свом деловању специјалци активно користе средства космичког и тактичког извиђања, а у операцијама ангажују и јединице копнене војске, ратног ваздухопловства и ратне морнарице.

Таква је, на пример, била операција коју је SOCOM спровео у Југославији, где су специјалне јединице дејствовале у позадини југословенске армије, обезбеђујући навођење авијације и крстарећих ракета на стратешки важне објекте инфраструктуре Србије и Црне Горе. Таква су била и борбена дејства у Ираку, Авганистану и Либији, где је SOCOM наступао као истурени самостални одред америчке армије, оспособљен за самостално уништавање непријатељске живе силе и инфраструктуре.

Совјетска армија је имала 11 бригада Главне обавештајне управе и те јединице су биле сличне SOCOM-у. Један њихов део био је намењен за копнена ратна дејства, а други за поморске операције. Специјалне јединице Главне обавештајне управе показале су високу ефикасност у Авганистану, у оба Чеченска рата и  у ратним дејствима у Грузији 2008.

Искуство из последњег оружаног конфликта подстакло је Генералштаб да сагледа неопходност реформе специјалних јединица руске армије. Међутим, тадашњи министар Анатолиј Сердјуков није имао слуха за ту иницијативу. Уместо тога он је одлучио да Главној обавештајној управи армије одузме оружане оперативне формације, оставивши јој само улогу стратешког (агентурног, радио-електронског и аналитичког) обавештајног извиђања. Тако су специјалне јединице Главне обавештајне управе прекомандоване у војне округе и флоте, а уз то је и број припадника ових јединица знатно смањен.

Хитно формирање посебне команде за специјалне операције постало је актуелно када је пре неколико месеци на чело војног ресора дошао Сергеј Шојгу. У то време су обнародовани и планови САД о повећању броја тајних специјалних операција у иностранству.

По речима једног ветерана Главне обавештајне управе који је пожелео да остане анониман, садашње иницијативе Генералштаба представљају даљу еволуцију специјалних јединица Главне обавештајне управе. Промене у приступу изазване су између осталог и америчким искуством, као и искуством других армија света, у којима постоје сличне борбене структуре. „Треба ићи у корак са новим стандардима“, нагласио је он.

Судећи по речима Валерија Герасимова, задаци које решавају Снаге за специјалне операције (ССО) биће слични онима које су решавале специјалне јединице Главне обавештајне управе Совјетске армије: тактичко извиђање и указивање циљева, вршење диверзија у дубокој позадини противника, уклањање командира непријатељских јединица и заузимање стратешки важних објеката инфраструктуре. Примена Снага за специјалне операције може бити исто толико важна и приликом заштите руских грађана у иностранству, на пример службеника дипломатских представништава у случају избијања регионалних конфликата или опасности од терористичког напада. Тако је било приликом ослобађања посаде руског теретног брода „Московски универзитет“ када су га отели пирати.

Стварање Снага за специјалне операције заправо је уједињење смањене оружане формације Главне обавештајне управе под командом Генералштаба и прелазак са решавања тактичких задатака у интересу војног округа или флоте на решавање стратешких проблема у интересу државе. Због тога ће се у оперативном смислу ССО потчињавати начелнику Генералштаба. Међутим, ако буде потребно да се нове специјалне јединице примене изван граница земље, онда по „Закону о одбрани“ такву наредбу може издати само врховни командант, тј. председник Русије уз сагласност Државне думе.

Више о руској војсци

Па ипак, најважније и још увек отворено питање је зашто се формира ССО и каквим претњама он треба да парира? Наш сабеседник из Главне обавештајне управе није могао да нам одговори на то питање, рекавши да је напустио ту управу почетком 90-их, када је она имала другачије циљеве и задатке. Може се претпоставити да је активирање Генералштаба руске армије у правцу стварања ССО везано за предстојећи одлазак америчке војске из Авганистана и потребу за спречавањем продора исламских покрета на територију бившег СССР-а.

Можда ће ССО бити један од одговора на елементе ПРО које САД постављају у Европи. У сваком случају, раније поменути начелник Генералштаба Герасимов у више наврата је говорио о асиметричним мерама супротстављања америчким иницијативама. Али све су то само нагађања. Ни Министарство одбране ни Генералштаб не дају конкретне одговоре на ова питања, и очигледно их никада неће дати. То је и разумљиво. Постојање и деловање Главне обавештајне управе увек је било и увек ће бити обавијено велом тајне.

Росијскаја газета. Сва права задржана.