Опростити или ухапсити?

У складу са новом допуном Кривичног законика РФ, „јавни поступци који изражавају очигледно непоштовање према друштву и који су извршени у циљу вређања религиозних осећања верника“ биће санкционисани новчаном казном до 300.000 рубаља (до 7.000 евра) или казном затвора дo годину дана.

У случају извршења истих кривичних дела „на местима која су посебно намењена за богослужбене обреде“, максимална новчана казна може бити и до 500.000 рубаља (до 11.700 евра) или затворска казна до три године.

У затвор за повреду осећања верника
На­кон што су у ав­гу­сту про­шле го­ди­не учеснице групе Pussy Riot добиле по две године затвора за извођење „панк-молебна“ у храму Христа Спаситеља, предложено је усвајање закона о вређању религиозних осећања. Нови закон је сада изгласан и предвиђа и затворску казну за вређање ове врсте осећања. Међутим, многи сматрају да се осећања не могу правно интерпретирати и да он селективно штити само једну категорију грађана.

До сада је члан „Вређање религиозних осећања грађана“ био у Закону о прекршајима (Административном кодексу) РФ и предвиђао је новчану казну до 1.000 рубаља (до 25 евра).

„Мислим да смо успели да солидно формулишемо нову законску уредбу“, истиче Михаил Федотов, председник Савета за људска права при кабинету председника РФ.

У поређењу са првобитном одредбом законског нацрта из септембра 2012, максимална казна је смањена са пет на три године. Формулација „вређање религиозних уверења и осећања“ замењена је формулацијом „јавни поступци [...] у циљу вређања религиозних осећања верника“.

Федотов истиче да не би било исправно да се члан заснива на кажњавању вређања религиозних осећања. „Пре свега мора да се докаже намера – када се има у виду да постоји још и претпоставка (презумпција) невиности – односно треба утврдити да је постојао циљ да се повреде нечија религиозна осећања“, објашњава Федотов.

Као пример он наводи изјаву „Бог не постоји“. Таква изјава сама по себи не спада у категорију која повлачи мере поменутог законског члана, али „ако лице дође у цркву са плакатом ‘Бог не постоји’ или у њој исто то скандира, посебно током богослужења, онда је у питању јасно кршење закона“.

Федотов такође истиче да нови закон треба да штити не само осећања чланова религијских заједница него и ставове атеиста. „И једни и други су верници: једни верују да Бог постоји, док други да не постоји“, објашњава Федотов.

Савет за људска права је истовремено инсистирао на томе да се кривични поступак може покренути искључиво на основу жалбе оштећеног лица, наводи он. Међутим, тај предлог је одбијен. Према новим одредбама закона одговорност одређеног лица се може утврђивати рецимо на основу полицијског записника.

Председник Адвокатске коморе Москве Генри Резник истиче да нови закон доводи до удвајања терминологије у руском праву.

У Кривичном законику РФ већ постоје чланови који се тичу ширења мржње по верској основи, односно вређања части и достојанства, између осталог и у религијском смислу. Члан „Вређање религиозних осећања“ из Закона о прекршајима РФ, који постоји преко 10 година, ниједном до сада није примењиван у пракси.

„Читава деценија током које је тај закон био само мртво слово на папиру говори о томе да ће бити изузетно тешко направити конкретан помак по том питању“, истиче Резник.

Сам појам „вређање религиозних осећања“, по његовом мишљењу, нема правну одређеност што повећава ризик од злоупотребе права.

„Тај појам је потпуно неограничен“, сматра Резник и додаје: „Вређају нас различите ствари или поступци. Постоје морална осећања, а постоје правна осећања. Закони који се тренутно уводе вређају, рецимо, моја правна осећања.“

„Треба видети каква ће бити сама примена тог закона“, изјавио је у уторак у програму радија „Ехо Москве“ Михаил Баршчевски, представник Владе РФ у вишим судским инстанцама. Он је подсетио на случај када је увођен још један оспоравани закон, о екстремизму, „постојао је страх да је толико неодређен да ће моћи врло лако да се изврће“.

„Осим пар неважних изузетака, засад још нико није позивао на одговорност обичне савесне грађане у вези са законом о екстремизму“, истиче Баршчевски.

Анатомија савремене руске религиозности
Научници из Института за социологију РАН покушали су да утврде „састав“ религиозности грађана Русије и дошли су до врло интересантних и, на први поглед, парадоксалних закључака.

Међутим, он напомиње да га „посебно збуњује други део овог новог закона у коме се каже: исти поступци извршени унутар цркве“.

„Пошто то стоји у другом делу, онда значи да се први део не односи на простор неке верске институције, што значи било где: на јавном месту, у лифту, код куће, или на радио-станици“, закључује Баршчевски.

„Од власти се очекује да закон примењује према свима једнако, али да будемо искрени, свакако ће бити и извесне наклоњености према Руској православној цркви“, сматра Александар Шатилов, декан Факултета за социологију и политикологију Универзитета за финансије при Влади РФ.

Према његовим речима, у либералним медијима тренутно се води кампања против Руске православне цркве и патријарха Кирила јер су „недвосмислено стали на страну власти што изазива незадовољство опозиције“.

„Вређање осећања верника и скрнављење предмета које они поштују се и пре сматрало недопустивим, али је сада казна знатно пооштрена и то ће, надам се, у будућности утицати на потпуни престанак скрнављења религијских симбола и вређања осећања верника“, РИА „Новости“ преноси речи Всеволода Чапљина, председника одељења за односе са јавношћу Руске православне цркве.

Доношење новог закона подржава и Рушан Абјасов, заменик председника Савета муфтија Русије: „Тај закон ће охладити многе усијане главе и спречити многе поступке усмерене на ширење међународне и међурелигијске мржње“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.