Радар окренут на запад

Три догађаја су се протекле недеље нашла у истој жижи. Један се односи на посету секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева Вашингтону и на уручивање одговора председника Русије Владимира Путина на писмо председника САД Барака Обаме. Други је у вези са међународном конференцијом „Војни и политички аспекти европске безбедности“ која је одржана у Москви у организацији Министарства одбране. И најзад, посета шефа војног ресора Сергеја Шојгуа Калињинградској Области (најзападнијој руској територији, која се налази између Пољске и Литваније на обали Балтичког мора), где је на огледно-борбено дежурство постављена радарска станица високе оперативне готовости у склопу Система за упозорење о ракетном нападу „Вороњеж-ДМ“.

У центру сваког од ових догађаја стајао је проблем америчке противракетне одбране (ПРО) коју Пентагон намерава да размести по границама наше земље. Иако су у писму Барака Обаме Владимиру Путину дати озбиљни предлози који би требало да отклоне забринутост Русије поводом тога да амерички систем ПРО у Европи може да утиче на статус руских стратешких (нуклеарних) снага одвраћања, председник наше земље у свом одговору на писмо прекоокеанском колеги, како изјављује Кремљ, сматра да су те гаранције недовољне и инсистира на правно утврђеним обавезама. Како кажу експерти, председници се мењају, те стога нема никаквих основа за мишљење да следећи шеф Беле куће који дође после Обаме неће одустати од обавеза које је дао његов претходник.

Оштро око које бди над Русијом
Русија враћа системе за упозорење од ракетних напада на своју територију. Да ли су руски радари бољи од америчких и да ли је истина да су у стању да прате објекат величине кокошјег јајета на раздаљини од 2000 километара? Неке тајне из ове области открива генерални конструктор система за упозорење од ракетних напада Сергеј Бојев.

Управо о томе се говорило и на московској међународној конференцији о безбедности. Сва уверавања која нашем политичком и војном руководству даје Североатлантска алијанса о томе да европска ПРО није усмерена против Русије не вреде ни пребијене паре уколико не буде склопљен уговор којим се дејство система противракетне одбране ограничава на границе земаља-чланица НАТО-а и ни центиметар даље, наводе руски експерти. У противном случају, наша земља ће морати да предузима асиметричне, али врло ефикасне мере за неутралисање овог система ПРО. Како је на конференцији изјавио начелник Генералштаба Оружаних снага Русије, генерал армије Валериј Герасимов, „разрађен је комплекс војно-техничких мера које су усмерене на неутралисање могућег негативног утицаја глобалног система противракетне одбране САД на потенцијал руских нуклеарних снага, што ми и не кријемо“. Поред тога је подвукао да ће реализација тог система (неутралисања) зависити од руских процена способности противракетне одбране САД и НАТО-а да ослабе потенцијал руских нуклеарних снага.

Калињинградска станица

Очигледно с циљем да подвуче озбиљност ових намера, а уједно и ради провере реалности извршења задатака противракетне одбране, министар одбране Русије Сергеј Шојгу отпутовао је у Калињинградску Област, где је на огледно-борбено дежурство постављена радиолокациона станица Система за упозорење о ракетном нападу „Вороњеж-ДМ“. „Државним програмом наоружања предвиђено је да се до 2018. формира непрекидно радиолокационо поље које елиминише пропуст балистичких ракета по свим путањама и из свих потенцијално опасних праваца“, изјавио је министар. „Ми смо данас присутни у Калињинграду“, додао је Шојгу. „Готовост је прилично висока. Надам се да ћемо у предвиђеном року завршити све радове“.

Прелазак калињинградске радарске станице Система за упозорење о ракетном нападу из огледног дежурства у бојево предвиђен за крај 2014.

Станица контролише сектор који укључује северни део Африке, читаво Средоземно море, све до северног дела Атлантског океана, укључујући и подручја патролирања америчких нуклеарних подморница „Охајо“ које су опремљене стратешким ракетама. Станица покрива радијус од 6 хиљада километара по површини Земље и 8 хиљада километара у космосу.

Сличне станице високе оперативне готовости наша земља има у Армавиру (она ће на бојево дежурство бити постављена 3. јуна ове године), код Санкт Петербурга у селу Лехтуси (већ је на борбеном дежурству) и поред Усоља-Сибирског, код Иркутска, у селу Мишелевка (први део се налази на огледно-бојевом дежурству, други се гради).

Радарске станице Система за упозорење од ракетне опасности у Русији постоје још и на Колском полуострву, у Олењегорску („Дњестар-М“ и „Дарјал“), у Республици Коми, град Печора („Дарјал“), у белоруским Ганцевичима („Волга“), у Казахстану на Балхашу („Дњепар“ и „Дњестар“). Донедавно је у склопу Система за упозоравање о ракетном нападу радила и радарска станица у азербејџанској Габали („Дарјал“), али је из познатих разлога сада деактивирана и делиће исту тужну судбину са радиолокационим станицама  у Берегову и Николаеву у Украјини.

Управо ради тога да се овакви случајеви не би понављали са руским Системом за упозоравање о ракетном нападу, донета је одлука да се све нове радарске станице граде само на територији Русије. Поред ове четири које већ раде, до 2018. ће бити пуштене у рад сличне станице у Барнаулу, Омску, Јенисејску, Оренбуршкој Области; ради се на мобилним (са могућношћу пребазирања) мултифункционалним адаптивним радарским станицама са кодним именом „Марс“, такође са пуном оперативном готовошћу и високим степеном универзалности. Она ће моћи да се користи у системима за упозорење од ракетног напада, у Контроли космичког простора, Противракетне одбране, нестратешке ПРО на земљи и на бродовима као основно информационо средство зона и подручја ПВО (ВКО - ваздушно-космичке одбране) и као експериментално-мерни инструмент високе прецизности на полигонима и космодромима.

Руско политичко и војно руководство намерава гарантовано да одбрани интересе наше безбедности. Извор: AFP / East News.

Радиолокационе станице високе оперативне готовости имају суштинске предности у односу на оне које су им претходиле. Прво, то је цена. Ако је за изградњу „Дарјала“ у Габали издвојено милијарду долара из савезног буџета, онда се мора рећи да је калињинградски „Воронеж“ коштао свега 1,5 милијарду рубаља (47 милиона долара). Друго, то је брзина подизања. Монтажа нове радарске станице може се извршити за 1,5 до 2 године, док је за стару било потребно и више од 10 година. Треће: потрошња старих станица је 50 MW, а нових – свега 0,7–2 MW. А ту су и трошкови експлоатације и све остале уштеде, па тако и за хлађење апаратуре. Не треба ни говорити о томе да, у односу на његове претходнике, „Вороњеж“ метарског или дециметарског дијапазона има већу прецизност и брзину при детектовању лансирања балистичких ракета и осталих аеромобилних циљева, као и космичких апарата.

Брига о људима и брига о безбедности земље неодвојиви су појмови. И стварање  непрекидног радиолокационог поља које елиминише пропуштање балистичких ракета само је део тога посла. О додатним корацима знаће се после сусрета Владимира Путина и Барака Обаме, предвиђеног за ово лето. Јасно је само то да наше политичко и војно руководство намерава гарантовано да одбрани интересе наше безбедности.

Руски текст на сајту НВО.

Росијскаја газета. Сва права задржана.