„Памтим и поносим се!“

Сваки странац који у време око 9. маја посети Русију не може да не буде задивљен масовношћу активности људи свих узраста везаним за прославу победе СССР-а у Великом отаџбинском рату и одавање почасти ветеранима: људи посећују војне споменике и паркове Победе, посматрају ватромет и седају за празничну трпезу. Изгледа као да празник уопште није изгубио на снази у друштву за последњих неколико деценија. Напротив, Дан Победе се у Русији по популарности може упоредити са Новом годином, али је по друштвеном значају далеко испред ње.

Међу многим манифестацијама које се одржавају 9. маја 2013, у Русији је спроведена девета по реду акција „Георгијевска лента“. Уз паролу „Памтим и поносим се!“ у оквиру акције се свима бесплатно деле наранџасто-црне траке које симболизују Дан Победе. На тај начин се указује поштовање и изражава захвалност учесницима Другог светског рата.

Поред Русије у акцији учествује преко 60 земаља, међу којима су Немачка, Кина, САД, Србија и Грчка. У Русији се траке деле на улицама, у продавницама и тржним центрима, на универзитетима, бензинским пумпама и многим другим местима. Сваке године акција постаје све популарнија и масовнија, нарочито међу младима у Русији. Омладина качи ове траке на одело, на торбе, на аутомобиле, или их чак носи као наруквице око руке. Тај симбол је као мост који повезује неколико генерација грађана Русије.

Па ипак, мало је оних који знају да симболика Георгијевске ленте не потиче из Другог светског рата, него има далеко дубље корене у руској историји. Додуше, у вези са Георгијевском лентом постоје и извесне противречности.

Трака која носи име светог Георгија Победоносца први пут се помиње у 18. веку. У јеку руско-турског рата 1769. императорка Катарина Велика увела је Орден светог Георгија (његов пуни историјски назив је „Императорски војни орден светог великомученика и победоносца Георгија“). Орден се добијао за личне заслуге на бојном пољу и за напредовање до високог чина. То је била највиша војна награда Руске Империје. За орден је везана и једна занимљивост. Будући да је свети Георгије хришћански светитељ, за припаднике других религија у Русији је била предвиђена варијанта ордена у којој је уместо Георгија Победоносца био приказан грб Русије са двоглавим орлом. Орден је укинут после Октобарске револуције 1917, а поново је уведен тек 2000.

Постоје различита мишљења о симболици боја Георгијевске ленте. Према најпопуларнијој верзији, црна и жута боја означавају дим и пламен. Постоје, међутим, и друга тумачења. Неки, на пример, сматрају да се ове боје заснивају на житију светог Георгија Победоносца и симболизују смрт и васкрсење. Поред тога, постоји и гледиште према коме су боје ове траке биле државни атрибут још у доба када је национални грб био двоглави орао на златној позадини.

У Другом светском рату је на основу Георгијевске уведена Гардијска трака. Она се појавила на војним орденима, пре свега на Ордену Славе. Ове две траке се разликују по томе што је Георгијевска црно-жута, а Гардијска наранџасто-црна. Међутим, откако је 2005. покренута акција „Георгијевска лента“, руски медији су и совјетску Гардијску траку почели да зову Георгијевска, што је у суштини погрешно. Збрка настаје још и због тога што се траке у оквиру акције деле као Георгијевске, а по комбинацији боја су то заправо Гардијске, тј. наранџасто-црне.

Како год било, данас је Георгијевска лента препознатљив симбол сећања на рат, симбол захвалности онима који за победу у том рату нису жалили ни своју снагу, ни своје животе. Према најновијим анкетама, већина грађана Русије (преко 80%) подржава ову акцију и на овај или онај начин учествује у њој.

Уз све то, у руском друштву постоје и критичари који сматрају да је трака само „гламурозни атрибут празника“ и пропагирају да се ту ради о лакомисленом односу према Дану Победе, јер за „памћење и понос“ није довољно само „окачити траку на јавном месту“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.