Филозофија спољне политике Русије

Главно здање Министарства спољних послова РФ, место где се формира спољна политика Русије. Извор: AFP / EastNews.

Главно здање Министарства спољних послова РФ, место где се формира спољна политика Русије. Извор: AFP / EastNews.

Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров објашњава филозофију руске дипломатије, суштину независности спољне политике Русије укорењене у историји и култури наше земље и идеал полицентричног света у коме Русији припада једно од кључних места.

Председник Русије Владимир Путин потписао је 12. фебруара нови нацрт Концепције спољне политике РФ. Нацрт је усаглашен са ресорима који су највише ангажовани у међународним активностима наше земље и размотрен је у различитим одељењима администрације председника Русије. У припреми овог документа учествовали су представници руских експертских кругова, укључујући и чланове Научног савета при министру спољних послова.

Mи имамо сопствено мишљење о ономе што се догађа у свету, и то наше мишљење се заснива на принципима права и правичности.

Главни резултат свих саветовања је схватање да савремени самостални спољнополитички курс наше земље у суштини нема алтернативу. Другим речима, ми чак ни хипотетички не можемо да разматрамо варијанту у којој би Русија била „прикачена“ као пратилац уз неког другог кључног играча на међународној сцени.

Независност спољне политике Русије проистиче из величине њене територије, из њеног јединственог геополитичког положаја и вишевековне историјске традиције, из културе и самосвести нашег народа. Поред тога, овакав курс је резултат развоја наше земље у новим условима током протеклих 20 година. У том периоду је било и погодака и промашаја, и све је то допринело да се формулише филозофија спољне политике која у највећој мери одговара данашњим интересима Руске Федерације.

Главни задатак Русије на међународном плану је да створи повољне спољне услове за развој економије и за њено превођење на иновациони колосек, а самим тим и за виши животни стандард становништва.

Независност спољне политике Русије проистиче из величине њене територије, из њеног јединственог геополитичког положаја и вишевековне историјске традиције, из културе и самосвести нашег народа.

Циљ је да се обезбеди стабилан раст потенцијала земље, а он се очигледно може достићи само у условима међународне стабилности. Дакле, Русија као глобални играч и стални члан Савета безбедности УН има обавезу да се залаже за осигурање свеопштег мира и безбедности, али у исто време тиме решава и кључно питање својих сопствених интереса.

У вези са тим се могу чути оптужбе да је наша спољна политика конзервативна и тежи да задржи статус кво који се стално мења, а таква позиција је, кажу критичари, унапред осуђена на неуспех. Међутим, таква интерпретација је очигледно извртање руске спољнополитичке доктрине.

Ми полазимо од тога да се свет налази у стању наглог заокрета и да је ступио у доба дубинских промена чији резултат практично није могуће предсказати.

У таквој ситуацији је јасно да се морамо определити или за заоштравање међукултурних и међунационалних трвења која прете да прерасту у отворени сукоб, или за унапређивање равноправног дијалога на принципима узајамног поштовања са циљем да се међу цивилизацијама развију односи партнерства.

Ми чак ни хипотетички не можемо да разматрамо варијанту у којој би Русија била „прикачена“ као пратилац уз неког другог кључног играча на међународној сцени.

Уверени смо да се може спречити прерастање глобалне конкуренције у конфронтацију са применом силе, а најпоузданији начин за то је неуморан рад на успостављању колективног лидерства водећих држава света. То лидерство треба да буде репрезентативно и у географском, и у цивилизацијском смислу.

Деловање руске дипломатије усмерено је на пружање позитивне подршке глобалним процесима у интересу формирања стабилног полицентричног система међународних односа, и било би идеално ако би тај систем могао сам себе да регулише. У том процесу Русији с правом припада улога једног од кључних центара. Ми смо спремни за озбиљан свестрани дијалог са свим заинтересованим партнерима, с тим што треба схватити да нико не може имати монопол на истину.

Русија је привржена методу мрежне дипломатије, а тај метод подразумева стварање флексибилних заједница држава у складу са заједничким интересима, с тим што једна иста држава може бити чланица разних заједница. БРИКС је пример успешног формирања једне такве заједнице у којој учествују државе са разних континената.

Наша земља 2013-2015. председава „Двадесеторицом“, „Осморком“, ШОС-ом (Шангајском организацијом за сарадњу) и БРИКС-ом, и енергично спроводи линију ефикаснијег доприноса свих тих формата јачању управљања глобалним процесима. То је једна од многих манифестација мултивекторског карактера спољнополитичког курса Руске Федерације.

Русија у складу са својом традицијом наставља да игра улогу фактора равнотеже у међународним односима, а потребу за таквом улогом потврђује већина наших партнера. То се не објашњава само међународним угледом земље, него и чињеницом да ми имамо сопствено мишљење о ономе што се догађа у свету, и то наше мишљење се заснива на принципима права и правичности.

Све већа привлачност Русије везана је и за јачање њене „меке силе“ која проистиче из њеног богатог културног и духовног наслеђа спојеног са јединственим потенцијалом динамичног развоја, као и из продуктивне сарадње са милионима представника руског културног простора широм света.

Москва је уверена да у ставовима водећих међународних играча према најакутнијим проблемима данашњице ипак има више сличности него разлика, нарочито када је реч о њиховим коначним циљевима, а не о тактици којој прибегавају у решавању тих проблема. Данас је свима у интересу сужавање зона међународних и локалних конфликата, решавање проблема неширења оружја за масовно уништење и средстава за његову испоруку, као и ограничавање могућности за деловање терористичких и екстремистичких група.

Дакле, реч је о томе да коначно треба превазићи индивидуални или групни егоизам, не само на речима, него и на делу, и треба сагледати нашу заједничку одговорност за судбину људске цивилизације.

Аутор je Министар спољних послова Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“