Филозофија спољне политике Русије

Председник Русије Владимир Путин потписао је 12. фебруара нови нацрт Концепције спољне политике РФ. Нацрт је усаглашен са ресорима који су највише ангажовани у међународним активностима наше земље и размотрен је у различитим одељењима администрације председника Русије. У припреми овог документа учествовали су представници руских експертских кругова, укључујући и чланове Научног савета при министру спољних послова.

Главни резултат свих саветовања је схватање да савремени самостални спољнополитички курс наше земље у суштини нема алтернативу. Другим речима, ми чак ни хипотетички не можемо да разматрамо варијанту у којој би Русија била „прикачена“ као пратилац уз неког другог кључног играча на међународној сцени.

Независност спољне политике Русије проистиче из величине њене територије, из њеног јединственог геополитичког положаја и вишевековне историјске традиције, из културе и самосвести нашег народа. Поред тога, овакав курс је резултат развоја наше земље у новим условима током протеклих 20 година. У том периоду је било и погодака и промашаја, и све је то допринело да се формулише филозофија спољне политике која у највећој мери одговара данашњим интересима Руске Федерације.

Главни задатак Русије на међународном плану је да створи повољне спољне услове за развој економије и за њено превођење на иновациони колосек, а самим тим и за виши животни стандард становништва.

Циљ је да се обезбеди стабилан раст потенцијала земље, а он се очигледно може достићи само у условима међународне стабилности. Дакле, Русија као глобални играч и стални члан Савета безбедности УН има обавезу да се залаже за осигурање свеопштег мира и безбедности, али у исто време тиме решава и кључно питање својих сопствених интереса.

У вези са тим се могу чути оптужбе да је наша спољна политика конзервативна и тежи да задржи статус кво који се стално мења, а таква позиција је, кажу критичари, унапред осуђена на неуспех. Међутим, таква интерпретација је очигледно извртање руске спољнополитичке доктрине.

Ми полазимо од тога да се свет налази у стању наглог заокрета и да је ступио у доба дубинских промена чији резултат практично није могуће предсказати.

У таквој ситуацији је јасно да се морамо определити или за заоштравање међукултурних и међунационалних трвења која прете да прерасту у отворени сукоб, или за унапређивање равноправног дијалога на принципима узајамног поштовања са циљем да се међу цивилизацијама развију односи партнерства.

Уверени смо да се може спречити прерастање глобалне конкуренције у конфронтацију са применом силе, а најпоузданији начин за то је неуморан рад на успостављању колективног лидерства водећих држава света. То лидерство треба да буде репрезентативно и у географском, и у цивилизацијском смислу.

Деловање руске дипломатије усмерено је на пружање позитивне подршке глобалним процесима у интересу формирања стабилног полицентричног система међународних односа, и било би идеално ако би тај систем могао сам себе да регулише. У том процесу Русији с правом припада улога једног од кључних центара. Ми смо спремни за озбиљан свестрани дијалог са свим заинтересованим партнерима, с тим што треба схватити да нико не може имати монопол на истину.

БРИКС и темељи новог поретка
Русија кроз БРИКС жели да понуди „историјску алтернативу и конструисање основних темеља новог поретка у свету“. Стога Влада РФ припрема комплексан програм развоја БРИКС-а који подразумева претварање ове заједнице у центар моћи и алтернативу све слабијем Западу.

Русија је привржена методу мрежне дипломатије, а тај метод подразумева стварање флексибилних заједница држава у складу са заједничким интересима, с тим што једна иста држава може бити чланица разних заједница. БРИКС је пример успешног формирања једне такве заједнице у којој учествују државе са разних континената.

Наша земља 2013-2015. председава „Двадесеторицом“, „Осморком“, ШОС-ом (Шангајском организацијом за сарадњу) и БРИКС-ом, и енергично спроводи линију ефикаснијег доприноса свих тих формата јачању управљања глобалним процесима. То је једна од многих манифестација мултивекторског карактера спољнополитичког курса Руске Федерације.

Русија у складу са својом традицијом наставља да игра улогу фактора равнотеже у међународним односима, а потребу за таквом улогом потврђује већина наших партнера. То се не објашњава само међународним угледом земље, него и чињеницом да ми имамо сопствено мишљење о ономе што се догађа у свету, и то наше мишљење се заснива на принципима права и правичности.

Све већа привлачност Русије везана је и за јачање њене „меке силе“ која проистиче из њеног богатог културног и духовног наслеђа спојеног са јединственим потенцијалом динамичног развоја, као и из продуктивне сарадње са милионима представника руског културног простора широм света.

Москва је уверена да у ставовима водећих међународних играча према најакутнијим проблемима данашњице ипак има више сличности него разлика, нарочито када је реч о њиховим коначним циљевима, а не о тактици којој прибегавају у решавању тих проблема. Данас је свима у интересу сужавање зона међународних и локалних конфликата, решавање проблема неширења оружја за масовно уништење и средстава за његову испоруку, као и ограничавање могућности за деловање терористичких и екстремистичких група.

Дакле, реч је о томе да коначно треба превазићи индивидуални или групни егоизам, не само на речима, него и на делу, и треба сагледати нашу заједничку одговорност за судбину људске цивилизације.

Аутор je Министар спољних послова Руске Федерације.

Росијскаја газета. Сва права задржана.