Ногу у чарапу стааа-ви!

Нови регрути уче да замотавају обојке („портјанке“). Извор: РИА „Новости“.

Нови регрути уче да замотавају обојке („портјанке“). Извор: РИА „Новости“.

Овако би ускоро могла да изгледа нова команда у руској војсци. Наиме, обојци („портјанке“) после много векова верне службе одлазе у историју. А са њима би ускоро могли да нестану и многи други детаљи јединствени за руску војску.

Без којих препознатљивих делова опреме остаје наша армија због технолошког напретка? До краја 2013. треба да заборавимо слово „обојци“ (рус. „_serbianBeginIgnore_портянки_serbianEndIgnore_“), изјавио је нови министар одбране Сергеј Шојгу.

Тако радикалну реформу није могао (иако је хтео) да спроведе чак ни његов претходник Анатолиј Сердјуков. Колико вест звучи шокантно, може се схватити ако се има у виду да се у руској армији обојци користе већ триста година.

Међутим, овај детаљ није једини који ће, по свему судећи, нестати из живота руских војника у блиској будућности. Ово је добра прилика да се подсетимо и других атрибута армијског живота који су вековима служили војницима али нису издржали притисак прогреса.

Чизме од вештачке коже

Чизме од вештачке коже, у прошлости један од најпрепознатљивијих атрибута руских војника. Фотографија из слободних извора.

Гломазне чизме од вештачке коже иду заједно са обојцима. Сматра се да их је тако лакше носити и да је то најпрактичније решење. Ове чизме су домаћи изум. Звучи чудно, али њихов творац је пионир ракетне технике, научник-аеролог и царски генерал Михаил Поморцев. Он је 1904. направио посебну смесу од жуманцета, колофонијума и парафина, њоме је натопио памучну тканину, и тако добио материјал који не пропушта воду, а пропушта ваздух, што значи да одлично замењује кожу за чизме. Руски војници су већ у Првом светском рату тестирали пробну партију ове обуће.

Технологија је усавршена 1930-их година. Уместо Поморцевљеве смесе искоришћен је синтетички каучук. Крајем 1941. покренута је масовна производња чизама од вештачке коже. Последњих година се све више користе цокуле, а заједно са чизмама од вештачке коже у прошлост одлазе и обојци, који се углавном не носе уз цокуле.

Трака „подворотничок и капа „ушанка

Трака „подворотничок“ изазива чуђење код цивила који нису служили у руској војсци. То је комад беле тканине који се пришива са унутрашње стране оковратника војне униформе. Његова улога је била да у нехигијенским условима рововског ратовања заштити војнику врат од гнојних рана. „Подворотничок“ (енг. undercollar) су у 20. веку користиле армије многих земаља, а данас је то особеност једино руске униформе и главобоља за младе војнике, који нису навикли на пришивање траке на крагну, па им тај свакодневни посао у почетку одузима и по пола сата.

Млади руски војник пришива „подворотничок“. У неким крајевима Србије оваква трака се у прошлости називала „колир“. Извор: Росијска газета.

У Генералштабу се размишља о томе да би и овај елемент униформе требало одбацити, а уједно можда и традиционалне капе „ушанке“. Бар тако је рекао Темерлан Дарсигов, потпредседник „БТК групе“, компаније која треба да креира нову војну униформу.

„Ушанке“ ће, по његовим речима, бити замењене савременим зимским капама и „фантомкама“. Па ипак, о томе треба добро размислити. Током многих деценија коришћења „ушанке“ су доказале своју ефикасност у условима сурове руске зиме.

Мосинова пушка

Мосинова пушка, модел из 1959. године. Извор: Antique Military Rifles.

Легендарном тролинијском пушком конструктора Сергеја Мосина руска војска се наоружала још далеке 1891. Пушка се уз вишекратна усавршавања производила све до 1965, али њена историја се наставила и када је сама пушка престала да се производи. Наиме, на њеној основи се још увек производи ловачко и спортско оружје. Штавише, по схеми Мосинове пушке конструисана је снајперска пушка ОЦ-48К коју користе неке јединице Министарства унутрашњих послова РФ, као и снајперска пушка Tкiv 85 коју користи армија Финске.

Руска војничка блуза

Војничка блуза је још један дуговечни део руске униформе који води порекло из царског доба (то је уствари некадашња сељачка хаљина). Стала је „у строј“ 1860-их и прошла руско-турске ратове, руско-јапански рат, Руски грађански рат и два светска рата. До 1908. су руске војничке блузе биле беле боје и незванично су се звале „теренске“, да би касније постале зелене и добиле назив „заштитне“.

Император Александар III покушавао је да у војничку блузу поред војника обуче и официре, али је наишао на њихов жесток отпор – официри су припадали племству и нису хтели да носе „сељачку“ униформу. У СССР-у је војничка блуза све до 1972. коришћена као редовна војна униформа, а затим као резервна и радна униформа. Данас се може срести само у кажњеничким батаљонима.

Панталоне „на брич и упртачи

Редов Сибирске армије (део „беле“ армије током Руског грађанског рата 1917-22/23) из 1918. Експонат у Омском државном историјско-регионалном музеју. Фотографија: Александар Бељајев.

Совјетски војници и официри носили су панталоне „на брич“ (на руском „галифе“). Оне су врло широке изнад колена, а ногавице око листова су им уске и лако се увлаче у чизме. Такав крој је крајем претпрошлог века предложио француски коњички генерал Галифе, по коме су ове панталоне и добиле назив у руском језику.

Неко време су панталоне „на брич“ ношене напоредо са обичним панталонама и камуфлажном униформом, да би 1992. коначно биле отписане. Дакле, надживеле су и Совјетски Савез!

Упртачи су, као и обојци, уведени још током реформи Петра Великог. Руска армија се од њих опростила заједно са панталонама „на брич“. Додуше, официри са стажом још увек хвале ову опрему, јер када опасач придржавају упртачи, на њему футрола са пиштољем стоји врло чврсто и не помера се.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“