Хоће ли Трамп приморати Кину на склапање војног савеза са Русијом?

03. фебруар 2017. Василиј Кашин
То што је за председника САД изабран Доналд Трамп уопште не значи да Вашингтон одустаје од раније политике према Кини и Азији. Напротив, Трамп заоштрава те односе одлучније него његови претходници. Василиј Кашин говори о томе хоће ли таква америчка политика приморати Пекинг да преиспита своје принципе и дефакто склопи војни савез са Русијом.
Погледи
A People's Liberation Army soldier
Илустрација: Reuters

Да би се добро оценио могући утицај политике новог америчког председника Доналда Трампа на кинеско војно планирање потребно је одбацити две велике заблуде.

Прва заблуда се састоји у веровању да Трамп у својим нападима на Кину поступа дијаметрално супротно политици администрације Барака Обаме. То није тако. Одлуку о окретању Азији и комплексним припремама везаним за могући конфликт са Кином донела је још претходна администрација.

Још тада су САД почеле да јачају своје војно присуство у Тихом океану и да учвршћују постојећи систем војних савеза. Што се тиче тенденције пораста војне и војнотехничке сарадње са Тајваном, њу је јавно зацртао још Џорџ Буш Млађи.

Трамп је само одбацио кључну Обамину иницијативу у сфери економске дипломатије у Азији, тј. Транспацифичко партнерство. Али то је он учинио искључиво из побуда везаних за америчку унутрашњу политику. Тај споразум је био најомраженији његовим бирачима. Они Трампу једноставно не би опростили покушаје да остави тај споразум на снази.

Трвења између САД и Кине ће бити све већа

У војнополитичким аспектима политике САД у Тихом океану председнички мандат Доналда Трампа не означава промену политичког курса, него реализацију старог курса са далеко већом одлучношћу и доследношћу.

Си Ђинпинг у Женеви говорио о политици Кине према Русији и САД

Затегнутост у америчко-кинеским односима је већ била у порасту, а сада ће тај раст бити додатно убрзан. Опасност од изненадне кризе претила је и раније, а сада је постала знатно већа. Па ипак, и даље су на снази главни фактори који су досада утицали на кинеско војно и војнополитичко планирање, само што сада могу бити убрзани процеси који су покренути протеклих година у вези са активирањем кинеске спољне политике, заоштравањем политичке линије у конфликтним ситуацијама, и сл.

Поред тога, треба узети у обзир и инертност већине војних програма. Сада стварање сложених и скупих система наоружања траје и по 20 година, а понекад и дуже. Многи нови системи оружја које Кина помиње, на пример ракета DF-41, почели су да се конструишу још крајем 1980-их, тј. пре 30 година. Политичке промене у нашем свету се одвијају брже него што се реализују војнотехничке иновације.

Из свих тих разлога и приликом планирања у знатној мери треба предвидети све могуће и мало вероватне, али ризичне сценарије. Управо због тога се кинеско војно планирање још од 1990-их умногоме остварује на основу разноразних варијанти сукоба са САД. Према томе, у тој сфери ће вероватно доћи до убрзавања давно започетих програма, а не до промене оријентира.

Кина се неће одрећи својих принципа

Јачање америчког утицаја на Русију до кога је дошло од 2014. до 2016. године имало је за последицу значајно интензивирање руско-кинеске сарадње у војној и војнотехничкој сфери.

Размере билатералне војнотехничке сарадње поново су увећане и ближе се рекордним показатељима из 1990-их и с почетка 2000-их (2016. године је вредност испорука износила преко 3 милијарде долара). Заједнички маневри су постали сложенији и разноврснији.

Медији: Русија и Кина стварају алтернативни центар моћи у односу на САД

Нови талас америчког притиска на Кину очигледно ће допринети већој заинтересованости Пекинга за сарадњу са Москвом. Штавише, у практичним аспектима те сарадње већ је много тога учињено.

Сваке године се изводе велики маневри у којима учествују копнена армија, ратно ваздухопловство и ратна морнарица, као и мање компјутеризоване војне вежбе снага противракетне одбране на условном ратишту, затим многобројни заједнички тренинзи антитерористичких и полицијских снага, размене делегација, итд.

Експерти: Будућност света у рукама Кине, САД и Русије

Даље озбиљније напредовање у том смислу било би повезано са формализацијом већ стеченог нивоа војних веза путем склапања војнополитичког савеза. Такав савез би створио услове за заједничка дејства двеју земаља у различитим деловима света, а руски „нуклеарни кишобран“ би на тај начин покрио и Кину. Међутим, такав корак би подразумевао преиспитивање фундаменталних принципа спољне политике како Кине, тако и Русије. Кина се дуги низ година придржава принципијелне линије одбацивања војних савеза, те се чини да је такав заокрет најкомпликованији, али се на ту тему ипак воде дискусије.

Према томе, може се претпоставити да ће агресивнија политика Трампове администрације резултирати одређеним узвратним заоштравањем кинеске политичке линије и увећањем инвестиција у одбрану и војну индустрију.

Можда ће се у извесној мери повећати број и размере заједничких руско-кинеских маневара, а можда ће се проширити и програми војнотехничке сарадње са циљем да се убрза реализација важних кинеских војнотехничких пројеката. Засада се, међутим, не види да су Москва или Пекинг спремни за преиспитивање темеља своје политике и за склапање савеза.

Василиј Кашин, старији сарадник на московском Институту за далекоисточне студије и Националном истраживачком универзитету „Висока школа економије“. 

Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“.
Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!