Русија и САД могу да се договоре

Александар Рар.

Александар Рар.

ТАСС
Снаге у САД које су настројене на конфронтацију са Москвом сада су у опозицији.

Председнички избори у САД били су невероватна сензација – победио је кандидат Републиканске странке, милијардер Доналд Трамп. Он је однео победу и поред тога што су против њега искоришћени сви методи предизборне борбе који су били на располагању владајуће политичке елите Сједињених Америчких Држава и моћне вашингтонске бирократије. Против Трампа су били и сви либерални западни медији, који су са ужасом пратили изборну кампању републиканског кандидата и чинили све што је у њиховој моћи да зауставе његов успон на олимп америчке власти.

Није биран само председник Америке него и лидер западног света. Какав значај то има за Запад? Мислим да ће Европска унија бар пола године бити у шоку од резултата америчких избора. Па ипак, сада су под највећим стресом свакако источноевропске земље. Оне зависе од САД више него Немачка и Француска, и сада ће морати из темеља да преиспитају своје односе са Белом кућом.

Европској унији сада не преостаје ништа друго него да своју крајњу збуњеност покуша да сакрије озбиљним изразом лица. Европљани ће на крају крајева морати да потисну своју сујету и да успоставе контакте са Трамповом администрацијом.

Не треба губити из вида да Европска унија није самостална организација. Она доста зависи од америчке политике, тако да ће се сада много тога у ЕУ променити. Најважнији спорни моменти, који ће бити главна тема у преговорима између Европе и САД, тицаће се НАТО-а. Трамп је у више наврата изјављивао како намерава да финансира потребе америчког становништва, а већину задатака НАТО-а и разноразне војне операције Алијансе на Блиском истоку нека плаћају сами Европљани. До сада су чланице Алијансе увек радо пребацивале финансијску одговорност на Америку, а сада ће се све променити. Управо ће питање даљег финансирања НАТО-а бити највећи проблем у америчко-европским односима.

Трампова победа ће улити самопоуздање свим популистичким, десничарско-популистичким, па чак и националистичким покретима и организацијама унутар Европске уније. Француска политичарка Марин ле Пен ускоро ће приметити пораст броја својих присталица уочи председничких избора у Француској наредног пролећа. Подршку ће осетити и критичари политике немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Хоће ли Трамповим уласком у Белу кућу спласнути антируско расположење у Европи? Све зависи од тога како ће се и о чему договорити амерички и руски лидер. Постоје велике шансе да ће председнику Русије Владимиру Путину и новој америчкој администрацији поћи за руком да склопе историјски договор, како би зауставили конфронтацију између Русије и Запада.

Сада је америчка противракетна одбрана усмерена против Русије, али ја сам уверен да ће Трамп изменити ту ситуацију. Ако Русија и САД почну да се договарају о најважнијим светским проблемима, онда ће спласнути и антируска хистерија у прибалтичким државама и Пољској. Досада су те источноевропске државе осећале заштиту Америке, али сада су САД заинтересоване за решавање сасвим других питања и у тим условима ће политичка елита Пољске и балтичких земаља морати да „подвије реп“ и да се прилагоди новој ситуацији. Такође, подршку америчких политичара ће имати и оне снаге у Француској и Немачкој које се залажу за нормализацију односа Запада са Русијом.

Ја прогнозирам да ће се у најскорије време учврстити Савет НАТО – Русија. У оквиру те организације ће бити покренут отворен и поштен разговор о томе како да се коригује европска безбедност. У вези са тим не искључујем могућност преиспитивања многих одлука које је својевремено донела администрација Барака Обаме везаних за јачање НАТО-а у балтичким земљама и Пољској. Поред тога, нова администрациа САД неће трпети да источноевропске земље провоцирају конфликте са Русијом, а да се затим крију иза САД.

Такође очекујем да ће САД најзад престати да врше притисак на Европу по питању антируских санкција, с обзиром да је Доналд Трамп имао сасвим другачије схватање догађаја на руском Криму од Барака Обаме. Према томе, мислим да ће и питање санкција уведених Русији бити темељито преиспитано.

Са Трамповим доласком на власт украјинска криза ће отићи у други план на списку приоритета спољне политике америчке администрације. Наступиће ситуација у којој никоме није стало до Украјине. А Кијев, који се надао да ће председнички кандидат Демократске странке САД Хилари Клинтон опскрбити Украјину оружјем, биће принуђен да гради односе са Западом и Трампом са сасвим другачијих позиција. Кијев ће морати да испуњава споразум из Минска у пуном обиму и да спроводи политику мира у Донбасу.

Нема сумње да ће Трампова победа изменити свет. Запад ће постати другачији. Другачија ће бити и сама Америка. Трамп ће се, као што је и обећао, усредсредити на америчке унутрашње прблеме и водиће конструктиван разговор са председником Русије Владимиром Путином и кинеским лидером Си Ђинпингом, као и са осталим лидерима, са циљем да се обуставе садашњи међународни конфликти.

Па ипак, сви ти догађаји се неће одиграти у једном тренутку. Није све зависило ни од Обаме. Досада је био проблем што је Америка својевремено отписала Русију, сматрајући да земља која је изгубила у Хладном рату треба да се помири са новим правилима, а та правила диктира Запад. Са друге стране, Трамп је у својој предизборној кампањи више пута говорио о томе да ставове Москве треба узимати у обзир и да Русију треба поштовати. Он то није говорио тек тако. Он је схватао да такво расположење доминира у америчкој политичкој елити. Уосталом, Трампова победа на изборима доказује да САД заиста желе нормализацију односа са Москвом. И ако Америка и Русија постигну договор, онда ће га, наравно, постићи и Европа и Русија.

Са друге стране, не треба гајити ни илузије о Трамповој свемоћи. Он не може у потпуности да преокрене сву америчку политику и да свим савезницима САД окрене леђа. Амерички председник не доноси одлуке самостално. Он мора да ради са Конгресом и са својом администрацијом. Наравно, у америчком политичком пољу ће се појавити и „јастребови“, и Трамп ће морати да балансира између различитих политичких групација и снага. Међутим, сама чињеница да је Трамп победио говори у прилог томе да снаге у америчкој политици које су заинтересоване за конфронтацију са Русијом одлазе у опозицију. То свакако мења атмосферу и у САД, и у Европи.

Најважније је да се појавила шанса за промену атмосфере у руско-америчким односима, и она може послужити као плодно тло за доношење судбоносних одлука.

Александар Рар је политиколог, директор Немачко-руског форума (Немачка).

Текст је објављен у новембарском броју РМагазина (дистрибуира се уз Недељник).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“