Три принципа и три компоненте црногорског консензуса

10. октобар 2016. Виктор Колбановски
Виктор Колбановски, директор Балканског центра за међународну сарадњу и експерт за друштвенополитичку и економску проблематику земаља Југоисточне Европе у ексклузивном коментару за портал „Руска реч” и руски лист „Парламентская газета” дао је низ оцена везаних за предстојеће парламентарне изборе који ће се у Црној Гори одржати 16. октобра.
Погледи
Kolbanovsky
Виктор Колбановски

О развоју иницијативе „Демократског фронта” за потписивање међуопозиционог споразума са „Великом коалицијом Кључ” и странком „Демократска Црна Гора”.

Пре свега, треба истаћи да је Демократски фронт покретањем иницијативе за потписивање међуопозиционог споразума са колегама из Велике коалиције Кључ и странке Демократска Црна Гора у суштини почео да спроводи у дело одговорну мисију уједињења политичких снага које у потпуности могу да реализују црногорску националну политику.

Позив Демократског фронта да се формира црногорски међуопозициони консензус свесрдно је подржала Демократска Црна Гора. Њен лидер Алекса Бечић је изјавио: „Споразум ’Не са ДПС-ом’ ћемо потписати оног тренутка када на њему ставе потпис сви парламентарни опозициони политички субјекти”.

У касним вечерњим сатима 7. октобра медији су објавили изјаву лидера Велике коалиције Кључ Миодрага Лекића у којој он саопштава „да је за њих прихватљива понуда Демократског фронта о заједничком формирању власти без ДПС-а”.

Велика коалиција Кључ је у складу са својим називом одиграла улогу политичког кључа у општенационалном црногорском консензусу. Већ 9. октобра је Небојша Медојевић, један од лидера Демократског фронта, саопштио да су лидери коалиције Кључ упутили свој предлог њима и осталим опозиционим субјектима. При томе, „кроз папир ’Кључа’ прихваћена су наша прва три главна принципа око којих се опозиција и окупила. То су да нема Ђукановића и ДПС-а у Влади, да је за НАТО предвиђен референдум и да нема имунитета од кривично-правне одговорности”, нагласио је Медојевић. Такође, по његовом мишљењу, „битно је да се опозиција ујединила око три принципа”.

Тако се у самом јеку предизборне кампање први пут у историји Црне Горе формира велика политичка коалиција која може преузети одговорност за будућност земље. Лидери Демократског фронта, Кључа и Демократа упадљиво дају до знања својим бирачима да се њихова предизборна обећања потврђују делима и да имају све основе за даљу реализацију. Позитивна динамика развоја тог интеграционог процеса обезбедиће свим његовим учесницима већу подршку бирача, јер ће на њихову страну прећи „колебљиви” бирачи из редова конкуренције, а на изборе ће изаћи и скептици који раније нису учествовали у изборима. Још увек је рано правити прогнозе, али већ сада има основа за констатацију да ће општенационална коалиција која се управо формира бити водећа политичка снага у изборној кампањи, а можда ће се по броју гласова чак и приближити прагу који омогућава формирање парламентарне већине.

О различитим тврдњама које су се чуле током изборне кампање да се, наводно, Русија меша у изборни процес у Црној Гори и другим земљама региона

Полазим од личног искуства. Бавећи се у оквиру грађанског друштва развојем међустраначких и међупарламентарних веза имао сам срећу да се упознам са многим црногорским грађанским активистима и политичарима како владајуће странке, тако и опозиције. Искрено речено, на мене су контакти са црногорским партнерима оставили дубок утисак. Нема сумње да су сви они снажне и маркантне личности. Али свима им је заједничко и то да су они носиоци и настављачи богатих политичких, грађанских, културних и духовних традиција које сежу у дубину векова. Нажалост, многи европски и прекоокеански представници у покушају да у Црној Гори промовишу различите системе вредности не схватају или не желе да схвате да Црна Гора има сопствени стабилни систем вредности, који је пријемчив за позитивна светска искуства, али уједно може и да се супротстави унутрашњем и спољашњем деструктивном утицају. Поседујући такав јединствени историјски капитал, Црногорци и поред тесних веза са Русијом, са земљама у региону, са Европом и САД, ипак у свим околностима теже да доносе независне одлуке, које одговарају њиховим сопственим националним интересима. Ми у Русији то добро схватамо, поштујемо и подржавамо такав приступ, јер и сами имамо идентичан систем вредности и придржавамо се сличних принципа. Из нашег угла не само да је неприхватљиво, него је и контрапродуктивно мешати се у црногорска унутрашња питања, али ми подржавамо тежњу Црногораца да демократским путем спроводе независну политику која одговара интересима грађана Црне Горе.

А што се тиче очајничких вапаја о „руским империјалистима”, о „великосрпским националистима”, свима је одавно познато да се ти вапаји појављују када неко на рачун тобожњег спољног непријатеља покушава да оправда сопствену слабост и да тако реши поједина питања.

Какве перспективе Црној Гори отвара политички консензус који се у њој управо формира и како то може допринети развоју односа са Русијом?

Први и трећи принцип су везани за унутрашњу политику Црне Горе, а други принцип је консензус о одржавању референдума поводом идеје о уласку у НАТО. Тај други принцип за Црну Гору има и национални, али и међународни значај. Та тема већ годинама изазива поделе у Црној Гори и ствара тензије у многим сферама грађанског друштва. Нажалост, неизбежно је било да се та тема негативно одрази и на руско-црногорске односе. Како су руски званичници раније у више наврата изјавили, ми ћемо прихватити сваку одлуку црногорских грађана изражену непосредним свенародним гласањем и ослобођену од свакојаких интерпретација.

При томе, полазећи од све веће подршке коју црногорско друштво пружа војној неутралности Црне Горе, убеђен сам да ће управо тај пут 1) обезбедити земљи праву безбедност и стабилност, 2) постати основа економског процвата и благостања црногорских грађана и 3) бити чврст темељ државности мултинационалне и мултиконфесионалне Црне Горе у дугорочној перспективи. Што се пак тиче критичких и скептичних ставова о таквим приступима, предлажем свима – и истомишљеницима, и критичарима, и скептицима – да обрате пажњу на богато историјско искуство Швајцарске, Аустрије и других успешних европских земаља које се традиционално придржавају војне неутралности. Додајмо и то да су, историјски гледано, Руска империја и Совјетски Савез непосредно и активно учествовали у формирању политике војне неутралности поменутих држава.

Виктор Колбановски, директор Балканског центра за међународну сарадњу и експерт за друштвенополитичку и економску проблематику земаља Југоисточне Европе

Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“.
Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!