Заједно против свих опасности

РИА Новости
Сергеј Наришкин објашњава зашто је важна парламентарна дипломатија у изградњи односа између Русије и Запада.

Истиче мандат Државне думе шестог сазива. Припремајући се за дужност начелника Спољне обавештајне службе Русије желео бих да између осталих значајних резултата које смо постигли за протеклих пет година још једном истакнем наше активно деловање у сфери међународне парламентарне дипломатије. Ту имам у виду и деловање у Парламентарној скупшитни Савета Европе.

Наши парламентарни избори су завршени и почиње припрема за прво заседање седмог сазива Државне думе. Поред избора руководства доњег дома и формирања десетина парламентарних комитета (међу којима ће бити и међународни) већ на првим пленарним заседањима може бити постављено питање о сврсисходности повратка у Парламентарну скупштину Савета Европе и о саставу наше делегације.

Јесења сесија ове Скупштине отвара се већ кроз пар недеља и на њој ће поново бити вођене демонстративне битке поводом овлашћења наше делегације. Оне ће, између осталог, бити везане и за продужавање антируских санкција. Узгред, та процедура је у Европској унији већ постала некако свакодневна и рутинска. Парламентарна скупшина Савета Европе је свој план везан за санкције „пребацила” још у априлу 2014. године, када је повезала „мараму ћутања“ на тридесетак руских парламентараца (о чему сам ја тада отворено писао бившем руководиоцу Скупштине). Недавно сам у Москви поново разговарао са садашњим руководством.

Наришкин објаснио колико би трајао евентуални рат са Украјином

Нама је од почетка било јасно да су санкције нелегитимне, а у датом случају оне су у директној супротности са статутом Савета Европе. Додао бих да одсуство наше делегације у сали за седнице Парламентарне скупшине Савета Европе нама није сметало да пажљиво пратимо дискусије везане за наша овлашћења. Ми смо видели шта су агресивна мањина и високи званичници Европске уније покушавали (и још увек покушавају) да наговоре Скупшину. Недавно је чак министар спољних послова Украјине почео да разговара са Парламентарном скупшином Савета Европе језиком ултиматума, претендујући на некакав посебан статус своје земље, иако већ сви знају да је она под спољним протекторатом.

Уз све то дужан сам рећи да је у току наших септембарских разговора са председником Парламентарне скупштине Савета Европе и лидерима њених политичких група било установљено узајамно разумевање по читавом низу ставова. Током предстојећих месеци ће постати јасно да ли ће се оно преточити у једино исправно решење у Стразбуру. Већ ова октобарска сесија Скупштине могла би ставити тачку на толико очигледно безакоње када је реч о ставу према делегацији Русије, па и о самим принципима и вредностима парламентаризма.

Захвални смо господину Аграмунту и колегама које су дошле са њим, на њиховој искрености и отворености испољеној у последњем сусрету. Схватамо и потешкоће које они имају у дијалогу са члановима појединих националних делегација. И европски експерти кажу да је чак и објективан ток дискусија о акутним питањима често ометен крајње негативним ставом делегата из балтичких држава, Пољске, Украјине и низа других земаља. По свему судећи, „стара Европа“ се стиди понашања појединих својих нових савезника, на пример, због тога што су научницима и културним радницима ограничили улазак у земљу.

Наришкин: Мисија Русије је заштита правде у свету

Ти проблеми ће у будућности у више наврата доћи до изражаја, и сметаће нашој заједничкој и природној жељи да живимо у Европи без линија раздвајања, али и самим чланицама Европске уније да самостално граде своју будућност. Поред тога, ближе се и парламентарни избори у кључним европским земљама – Француској, Немачкој и Италији. Већ се води борба за мандате, а национално оријентисане снаге све гласније говоре о својим амбицијама и све већој подршци јавности, а у свему томе став према Русији није неважан фактор.

Ја сам био и остајем присталица партнерских односа са свим земљама света. Сматрам да треба учинити све како би се човечанство у 21. веку избавило од опасности распиривања нових ратова, и „хладних“, и утолико пре „врелих“. Међутим, ризик се у том погледу знатно повећава ако у питања нашег континента наставе да се мешају актери који нису из овог региона, и у сваком погледу су далеко од интереса Европе. А ми видимо како САД већ „командују“ у структурама Европске уније и у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Нажалост, током протеклих пар година паневропске идеје су попустиле под притиском евроатлантских. Међутим, потискивање једног вектора у корист другог почело је одавно – од одуговлачења са решавањем питања безвизног режима са Русијом, од приближавања НАТО-а руским границама, а посебно од постављања инфраструктуре америчког противракетног система близу наших граница. Понављам: све се то дешавало много пре украјинске кризе.

На крају су савремени европски политичари готово и заборавили концепцију Велике Европе, а то нимало није допринело безбедности на континенту. Ако је тако, зашто се онда не обнови свеобухватни дијалог о горепоменутој теми, као и о другим крајње актуелним питањима?

На заједнички колосек се треба вратити и ради решавања проблема који су се нагомилали током ове две године. Треба почети од реформисања општеевропских структура које су некада створене управо ради дијалога. Русија је ради тог дијалога пре 20 година и ступила у те структуре, видећи у таквом кораку шансу за најтешње могуће зближавање.

У условима кризе безбедности парламентарна дипломатија се показала као један од најефикаснијих инструмената. Неопходно је потпуно вратити Русији овлашћења у Парламентарној скупштини Савета Европе и уз то модернизовати рад саме Скупштине. Наши предлози по том питању су познати, ја сам их више пута износио. Први пут је то било још пре три године у излагању у Стразбуру, а поновио сам то и у последњем сусрету са руководством Парламентарне скупштине Савета Европе.

Наглашавам: позитиван приступ заједничком решавању проблема је много бољи од повишеног тона и расправе која не води ничему. Утолико пре што се ради о питањима која су се појавила управо због обустављања дијалога и због тога што је споља ометен вектор сарадње који је потпуно природан за нас и за целу Европу. Наше заједничке хуманистичке вредности и историјска судбина свакако ће пронаћи излаз и неће дозволити да неко посвађа породицу европских народа. А ко замишља другачију слику света, тај се противи истини и доживеће пораз.

Не треба заборављати ни то да је Русија била и остаје „мост“ између Европе и Азије. Када смо са партнерима из Заједнице независних држава основали Евроазијску економску унију ми смо отворили могућност за ширење партнерских веза са другим земљама и интеграционим заједницама држава. Још у Декларацији потписаној у Алма-Ати 1991. године јасно је потврђена приврженост економској сарадњи како у евроазијском, тако и у општеевропском правцу.

Сергеј Наришкин је нови начелник Спољне обавештајне службе Русије, бивши председник (6. сазив) Државне думе. 

Оригинал текста на сајту Российская газета

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“