Како Клинтонова и Трамп користе тему „руске опасности”?

У своме наступу у Рину крајем августа Хилари Клинтон је бацала дрвље и камење на „алтернативни конзерватизам” са којим она доводи у везу Доналда Трампа. Према верзији Клинтонове, „алтернатива” је попустљива према нетрпељивости, ксенофобији и расизму. „А ’велики бос’ тог новог глобалног правца крајњег национализма је председник Русије Владимир Путин”, изјавила је она.

Може се рећи да је то ново достигнуће руског лидера. Досада су изношене конкретније оптужбе, као што су, рецимо, хакерски напади на сервере националног комитета Демократске партије. Сада, међутим, видимо како сваким даном расте зло чије оличење је Русија.

Све већа тензија

Лист The Washington Post објавио је 5. септембра текст у коме тврди да Кремљ намерава „да посеје хаос и да храни грађане пропагандистичком ’жваком’ са нападима на политику развоја демократије коју САД спроводе у целом свету, нарочито у земљама бившег СССР-а”.

Извор признаје да америчка обавештајна служба нема доказе, па чак ни „планове Руса” да учине било шта слично. И поред тога, лист подсећа да су „власти Русије извршиле хакерски напад на Национални демократски комитет”. Истини за вољу, „власти САД засада нису изнеле такву оптужбу против Русије”.

Раније се у сличним случајевима бар реда ради додавао израз „претпоставља се”, али сада су овакве оптужбе против Кремља постале аксиома.

Ако се такве бравуре праве на почетку, има смисла претпоставити да ће тензија бити све већа како се ближи дан избора. Почев од 26. септембра организоваће се четири рунде директних дебата. По свему судећи, Русија ће се и у њима користити као „џокер”.

Хистеричност садашње америчке кампање, нарочито када је реч о демократама, доводи нас у недоумицу. Она је посебно необична у контексту текућих показатеља, који, рекло би се, не треба да изазивају неку нарочиту зебњу. На пример, практично ниједан водећи аналитички институт не сумња у победу Клинтонове, а већина њих сматра да вероватноћа њене победе износи 70%, па и више од тога.

Алармантни симптоми

Међутим, и коментаторе и аналитичаре узнемиравају симптоми који могу да детонирају током ових неколико недеља до избора.

Најалармантнији сигнал је приметан пад популарности Клинтонове у августу, после прашине која се подигла поводом конгреса Демократске странке. У анкети CNN/ORC, спроведеној у првим данима септембра, Трамп је престигао Клинтонову. Он сада ужива подршку 45% испитаника, а она 43%. Само месец дана раније Хилари Клинтон је била испред Доналда Трампа за целих осам процената.

Када је реч о економским питањима 56% испитаника верује Трампу, а 41% Клинтоновој. У борби против тероризма 51% је за Трампа, а 45% за Клинтонову. Што се тиче спољне политике, ту је Хилари Клинтон у очигледној предности, јер њу по том питању подржава 56% испитаника, а Трампа 40%.

У овом последњем детаљу се, по свему судећи, крије одговор на питање зашто је Русија толико присутна у америчкој предизборној кампањи. Спољна политика је сфера (можда и једина) у којој Клинтонова има одређену предност, захваљујући њеној припадности политичкој аристократији. У сваком случају, због „јуначења” и рецепата који се косе са општеприхваћеном линијом Трамп представља згодну мету за нападе по спољнополитичком питању, и Клинтонова неће пропустити да то искористи у дебатама.

Треба рећи да се Трампов неоизолационизам у суштини подудара са расположењем америчког друштва. Анкете одавно бележе умор од императива „глобалног лидерства”. Милијардер, међутим, оперише сувише примитивним схемама, и то збуњује оне који сматрају да међународна политика ипак захтева више искуства и стила, што Трампу очигледно није јача страна.

Беспућа „егзистенцијалне опасности”

Било како било, испоставља се да тактика кампање Хилари Клинтон има смисла. Њен циљ је да створи што убедљивију представу о спољним опасностима и прикаже кандидата републиканаца као особу која је потпуно нестручна по том питању.

Трамп се, јелте, представља као снажна и одлучна личност, која уме „мушки” да разговара са Путином, а не сагледава на другој страни ђаволско лукавство и подлу заверу о којој чак ни совјетски КГБ није могао да сања. Шта о свему томе зна обичан простак из Квинса? Не може он да се носи са „великим босом”.

Елем, што дубље Хилари успе да усмери дискусију у беспућа „егзистенцијалне опасности” у којој се налази америчка демократија, мање ће бити питања везаних за прилоге фонду „Клинтон” или за сумњиве резултате које је Клинтонова постигла као државна секретарка.

Према томе, засада се можемо надати да демонизација Русије каква досада није забележена на председничким изборима није ништа друго до обичан инструмент. Што би се рекло: „ништа лично”. Мада, судећи по ономе што је већ познато о ставовима Хилари Клинтон, може се претпоставити да ипак у свему томе има и нечег личног.

Оригиналну верзију прочитајте овде. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.