Косачов: Избори у Србији и Аустрији – сведочанство подељене Европе

Сергеј Савостјанов/ТАСС
Формални победници јучерашњих парламентарних избора у Србији и председничких избора у Аустрији, благо речено, уопште не делују као истомишљеници. Пре ће бити да је обрнуто – у Србији су то евроентузијасти, а у Аустрији евроскептици, сматра Константин Косачов, председник Комитета Савета Федерације РФ за међународна питања.

Али то је умногоме само формална разлика. И у једном и у другом случају на власт долазе политичке снаге које се залажу за другачију, обновљену Европу. Европу где не постоји један њен део који надмено верује у сопствену искључивост, који узурпира назив „Европа“ и претендује на непогрешивост. Европу, где је политичка воља изнад свевлашћа европских функционера, где нема поделе на „наше“ (кандидате ЕУ и НАТО“) и „њихове“, где нема непремостивих граница између оних који су „већ унутра“ и оних који још нису успели то да учине или уопште и не планирају то да чине.

„Слободарска партија Аустрије“ придржава се претерано радикалних схватања. У сваком случају, када сам ја био одговоран за међународну делатност „Јединствене Русије“, та њихова схватања никако нису била подесна за међународну сарадњу са нашом странком (а не мислим да се од тада нешто променило). Супротно њима, коалиција која је победила на изборима у Србији обухвата два наша стара партнера: Српску напредну странку и Српску народну партију. И једна и друга се одлучно противе чланству земље у НАТО-у и подржавају свестрано зближавање са Русијом. У то сам се лично уверио када сам се пре две недеље састао са лидерима обеју странака у Београду. Користим прилику да искрено честитам истомишљеницима убедљиву победу.

Европа ће на овај или онај начин морати да се мења, и то драстично. Данас-сутра ће у Хановеру амерички председник наговарати сабеседнике из Европске уније да додатно интензивирају трансатлантско партнерство, са чијим детаљима је ретко ко упознат, чак „и из треће руке“. Судећи по масовности протеста на улицама немачких градова, све више Европљана је узнемирено због новог споразума са САД – и због саме чињенице да се такав споразум припрема, а и због тајности у којој се то чини. Прекоокеанско партнерство и даље дели Европу, а она је и без тога ослабљена услед нових изазова и није способна да реагује на нове опасности.

Подељена Европа је сведочанство да су доживели фијаско сви који су „са оне стране“ рушили Берлински зид и потписивали Париску повељу за нову Европу. Зидови и даље стоје, а трансатлантизам их само додатно цементира. Можда ће аустријски и српски избори, сваки на свој начин, у том смислу бити нови повод за отрежњење. Ми очекујемо плурализам мишљења у Европској унији. Ми очекујемо промене у Европи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“