„Русија спремна за војну сарадњу са Србијом и Црном Гором”

15. фебруар 2016. Сергеј Железњак
Програмски чланак Сергеја Владимировича Железњака, заменика председника Државне думе Русије и заменика секретара Генералног савета Сверуске политичке партије „Јединствена Русија“ поводом Дана државности и Дана Војске Србије. Обраћање угледног руског званичника ексклузивно објављују „Руска реч”, „Руски експрес” и црногорски дневни лист „Дан”.
State Duma Deputy Speaker Sergei Zheleznyak
Илустрација: Александар Вилф / РИА Новости

Данас Србија обележава свој најважнији национални празник – Дан државности. Он се подудара са другим важним датумом – Даном Војске Србије. Историјска традиција настанка српске државности и њених оружаних снага нераскидиво је везана за јуначку борбу српског народа против турског јарма. Русија то памти и поносна је што је подржавала браћу Србе и помагала Србији у тој праведној борби. Међу најважније странице наше заједничке историје спадају ослободилачки ратови 1877-1878, када су се заједно са руским војницима јуначки борили Срби, Црногорци, Бугари и други балкански народи. Та јуначка прошлост наших народа неодвојив је део заједничког историјског сећања и националне самосвести, захваљујући којима су чврсто и вековно утемељени пријатељски односи између Русије и Србије.

Садашњи односи наших земаља развијају се доста динамично у многим правцима, што нас веома радује. Са друге стране, наши заједнички успеси код појединаца у самој Србији и изван ње изазивају велику узнемиреност, па чак и нервозу. Оглашавају се позиви да се „заустави јачање проруске и антиевропске реторике у српском друштву и да се грађани Србије подрже ’објективним аргументима’, како би заиста осетили корист од евроатлантске интеграције и европског пута Србије уз сарадњу са НАТО-ом“. Тим поводом је још пре 140 година, тачније 1876, велики руски публициста, песник, друштвени посленик, словенофил и балканолог Иван Сергејевич Аксаков написао: „Чим се подигне вриска и галама поводом властољубља и завојевачке похоте Русије, знајте да нека западноевропска сила припрема најбезочније заузимање нечије туђе земље“.

Данашња бука поводом „руског утицаја на стабилизацију, демократизацију, европску и евроатлантску интеграцију“ у Србији и Црној Гори, као и у другим државама региона, говори о томе да се Русија креће у добром правцу јачајући своју историјску линију пружања подршке братским балканским земљама у њиховом спровођењу самосталне и независне политике.

У овом тренутку ми јасно видимо да национално оријентисане политичке снаге, пре свега у Србији и Црној Гори, постају све чвршће. У земљама региона све више добијају на значају одговорни политичари који се залажу за јачање веза са Русијом, бранећи пре свега националне интересе сопствене земље. Они пролазе кроз тежак период сагледавања предности заједничког деловања, превазилажења старих несугласица и супротстављања покушајима да се ти важни процеси осујете споља.

У Србији се патриотске снаге залажу за независну политику и свестрано јачање веза са Русијом. У Црној Гори се води упорна борба за одржавање референдума који би показао вољу народа по питању неутралне или блоковске будућности земље, као и по питању укидања антируских санкција и развоја сарадње са Руском Федерацијом, пре свега у сфери економије и туризма. Ми подржавамо и убудуће ћемо развијати дијалог са нашим савезницима и истомишљеницима на Балкану, како путем међупарламентарног дијалога, тако и по линији партије „Јединствена Русија“.

У политичком дијалогу са представницима Србије и Црне Горе данас више пажње треба посветити економским темама. Неопходно је размотрити економска питања стратешког карактера и остварити непосредан дијалог са пословним круговима поводом конкретних пројеката и предузимачких иницијатива. То ће допринети продубљивању економских веза између наших земаља, а формулисани предлози могу се узети у обзир у даљем раду извршних органа, између осталог и на нивоу међувладиних комитета.

Сматрам, такође, да важан аспект дијалога у сфери економије треба да буде стварање услова у којима ће предузимачи бити заинтересовани за развој друштвено-информационих пројеката усмерених на јачање пријатељских међудржавних односа и стварање повољне пословне климе. Неопходно је тежити ка томе да критеријум „политичке одговорности и лојалности“ не даје компанијама само престижан статус, него и стварне економске предности и повољније услове пословања.

Посебно бих хтео да истакнем важну политичку иницијативу везану за формирање ванблоковског савеза на Балкану коју су покренули српски и црногорски политичари. Она у својству стратешке доктрине носи у себи велики потенцијал и има дубоке историјске корене. Ми подржавамо ту иницијативу и спремни смо да помогнемо у координирању рада на њеном осмишљавању, уколико код балканских политичара постоји спремност да раде заједно са нама у том правцу. У Државној думи је разматран друштвено-информациони пројекат „Швајцарска на Балкану“, усмерен на вођење свестраног дијалога о изналажењу и формирању ванблоковских принципа и решења. Међутим, поједини западни дипломати у Подгорици пожурили су да изјаве, без удубљивања у суштину овог питања, како Москва намеће Црној Гори швајцарски модел неутралности. Ми добро знамо да ванблоковски приступ у савременим условима захтева принципијелно нова решења, у складу са нормама међународног права. Према томе, аутоматско копирање швајцарског, аустријског или неког другог, раније усвојеног модела неутралности у датом случају не може бити примењено.

Такође је очигледно да нестабилност, која је, нажалост, својствена Балкану, намеће свакој балканској земљи са ванблоковским статусом потребу да поседује добар одбрамбени потенцијал, који поуздано може заштити њене ваздушне, копнене, а за Црну Гору и поморске границе. Због тога, поред свестране политичке подршке ванблоковског статуса има смисла припремити за Србију и Црну Гору понуде везане за стварање поузданих и савремених одбрамбених система у тим земљама на основу ефикасних руских војних комплекса. Треба имати у виду да у економском смислу набавка и опслуживање дотичних система неће премашити нормативе војног буџета предвиђеног за чланице НАТО-а.

Главни задатак је пружити подршку Србији у њеној намери да се придржава независне политике, укључујући и политику војне неутралности. Становници читавог балканског региона треба да буду уверени да је њихово мишљење темељ на коме се заснива доношење одлука по свим националним питањима, као и по питању избора спољнополитичког курса њихових земаља. Само зближавањем нација, добросуседским односима са другим земљама, равноправним дијалогом, економском сарадњом и јачањем културних веза може се обезбедити очување националног суверенитета, као и повољни услови за ширење традиционалних веза и поуздана заштита државе од политичких притисака и покушаја узурпације споља.

Сергеј Железњак, заменик председника Државне думе Русије и заменик секретара Генералног савета Сверуске политичке партије „Јединствена Русија“.

 
Ставови изнети у рубрици „Погледи“ могу да се не подударају са становиштем уредништва „Руске речи“.
Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!