Добре и лоше стране руске операције у Сирији

Дормидонт Вискарев

Дормидонт Вискарев

Одлуком да узме учешћа у сиријском рату Москва је знатно ојачала своје позиције у свету и региону, али је преузела на себе и озбиљан ризик, који је између осталог везан за могућност њеног даљег војног присуства у Сирији у веома дугом периоду.

У целини гледано, одлука Москве да узме учешћа у сиријском рату уклапа се у оквире шире стратегије руског руководства када је реч о Сирији. Циљ те стратегије је да се сиријски конфликт реши у складу са виђењем Кремља. Москва признаје потребу за променама у политичком устројству те земље, али доследно инсистира на томе да свака промена треба да се одвија у облику постепене трансформације постојећих државних институција, а не путем њихове хитне демонтаже применом силе или на неки други начин.

За руско руководство Башар Асад је гарант опстанка Сирије као земље и залог успешне борбе против „Исламске државе” (ИД). Русија и даље њега види као учесника у преговарачком процесу, у преговорима између легитимних власти и оних које су руске власти означиле као „здраве” елементе опозиције. У том контексту Москва сматра да не може бити говора о Асадовом одласку као услову који треба испунити да би почели преговори.

Такав приступ из многих разлога не одговара Западу и појединим земљама Блиског истока. Москва, међутим, очигледно има намеру да преокрене њихово виђење ситуације у своју корист и покушава то да постигне дејствујући у два правца. Са једне стране, Русија је по дипломатским каналима још пролетос интензивирала дијалог са међународном заједницом у покушају да измени њено расположење према Сирији. Са друге стране, она од августа пружа све већу војну подршку легитимним сиријским властима на челу са Асадом како би се могао гарантовати њихов опстанак до почетка преговора, а такође са циљем да Москва добије веће могућности за утицај на ситуацију у Сирији и изван ње. У том смислу одлука о ваздушним нападима и војно присуство (мада и ограничено) у Сирији представља значајан адут у рукама Русије.

На првом месту треба истаћи да руско војно присуство у Сирији знатно повећава шансе за опстанак Асадове владе.

Друго, своде се на минимум шансе за војну интервенцију против Асадове владе од стране трећих земаља. Раније је Русија страховала да америчка коалиција или турске снаге могу бити искоришћене за напад на сиријску армију са циљем да се она ослаби и да се свргне Асад. Сада је мало вероватно да ће се тако нешто догодити. Москва је уједно ширила идеју о стварању алтернативне коалиције против ИД, у коју би могла ући и Асадова власт. На тај начин Русија „полако али сигурно” покушава да извуче Асада из изолације и поново га легитимизује као актера политичких збивања.

Треће, јачају и позиције саме Москве на међународној дипломатској сцени. Од сада ће бити тешко донети било какву значајну одлуку о Сирији без учешћа Русије. Контакти између Москве и Запада постали су интензивнији откако је почело бомбардовање. Штавише, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је по свему судећи био задовољан резултатом разговора са државним секретаром САД Џоном Керијем.

Па ипак, руска одлука има и своје лоше стране. Пре свега, нови оштар потез Москве у Сирији одмах после Путиновог говора у УН својеврстан је шамар Западу и многим блискоисточним земљама, што знатно отежава сваки покушај да се постигне договор.

Русија ће имати потешкоћа и приликом успостављања односа са „здравим” делом сиријске опозиције. Сада је Москва у очима опозиције непосредна учесница у конфликту, која се бори на страни Дамаска. Самим тим ће се сви покушаји Русије да игра улогу посредника између сиријских власти и њихових противника суочити са далеко већим проблемима него што је то било приликом припрема мировних иницијатива „Москва 1” и „Москва 2”.

И на крају, постоји и практично питање: хоће ли бити довољно новца? Чак и ако се претпостави да ће Москва слати само авијацију, ипак ће и то бити прилично скупа операција. Рат против ИД може трајати неколико година.

 

Николај Кожанов је консултант програма „Спољна политика и безбедност” Московског центра „Карнеги”.

Оригинални чланак: http://vpk-news.ru/articles/27520

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“