Колапс споразума о елиминацији опасних ракета није у интересу Русије

Таква саопштења западних информационих агенција већ су изазвала велико интересовање за споразум стар готово тридесет година, као и одговарајућу реакцију руских власти.

Споразум о елиминацији ракета средњег и малог домета (РСМД) био је од велике важности у условима Хладног рата, али је касније изгубио на значају. Данас је тешко замислити Европу као поприште директног војног сукоба САД и Русије, чак и у контексту украјинских догађаја. Поред тога, поменути споразум су потписале две државе, што значи да другим земљама он не ограничава развој офанзивних ракетних система средњег и малог домета.

Европа поново може постати мета ракетног удара
Криза у руско-америчким односима и даље уништава њихову институционалну базу, формирану још крајем Хладног рата. У питање је доведен и Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета (РСМД), без кога Европа поново може бити претворена у поприште нуклеарне конфронтације великих сила.

И Москва и Вашингтон сагледавају да је одустајање од офанзивних ракетних система средњег и малог домета из дана у дан све мање актуелно. То се нарочито односи на руску страну, јер такве технологије активно развијају њени најближи суседи – Кина, Иран и Северна Кореја. Пре само неколико година у Русији се доста дискутовало о томе колико Споразум о елиминацији РСМД одговара њеним интересима у савременим условима, док се у руском војном врху отворено говорило о могућности изласка из тог споразума.

Током протеклих неколико година Сједињене Америчке Државе намећу медијску слику о овом споразуму. Крајем 2013. године амерички медији су први пут објавили вест да Вашингтон сумња да Русија крши услове споразума. Нису, међутим, објављени никакви детаљи везани за те оптужбе. Експерти сматрају да су оне везане за две перспективне врсте руског офанзивног наоружања – за балистичку ракету РС-26 „Рубеж” и крстарећу ракету Р-500. Ограничења се формално не односе на ракете „Рубеж”, јер је њихов максимални домет већи од лимита предвиђеног споразумом. Међутим, специфичност пробног програма (ракета је успешно тестирана на удаљености мањој од 5.500 км) даје повода за претпоставку да је главна намена ракете уништавање циљева у дијапазону средњег домета. Што се тиче ракета Р-500, сумња се у њихов максимални домет, јер он, наводно, премашује доњу границу од 500 км, коју предвиђа споразум.

Руски званичници су увек активно реаговали на све оптужбе Вашингтона за кршење услова Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета. У том погледу садашњи случај није изузетак. Наиме, министар спољних послова Сергеј Лавров је још једном упутио прекор Американцима због тога што у својим оптужбама не наводе ништа конкретно. Чињеница да Вашингтон још увек није пружио убедљиве доказе сведочи о томе да САД немају телеметријске податке којима би могле поткрепити своје оптужбе.

Па ипак, руској страни се сугерише да се „не игра ватром”, јер се управо тако доживљава сваки њен покушај обнављања класе ракета средњег и малог домета, чак и уз формално поштовање услова Споразума о елиминацији РСМД. Споразум нема рок трајања, а члан 15. допушта излазак из њега уколико су у опасности „највиши интереси” једне од двеју страна. Сваки покушај Русије да обнови производњу ракета средњег и малог домета, чак и ако буде у складу са словом споразума, изазваће узвратне мере САД, укључујући и њихов излазак из споразума.

Прекид дејства Споразума о елиминацији РСМД угрозиће пре свега безбедност саме Русије. У таквом сценарију ће САД добити могућност да врате своје ракете средњег и малог домета у Европу. Вашингтон теоретски не мора да их размести само у земљама Западне Европе, као у доба Хладног рата, него их може поставити и на територији нових чланица НАТО-а. Такви потези ће смањити време долета тих ракета до руских стратешких објеката на само неколико минута, чиме ће се створити услови за превентивни ракетни удар. Москва нема ресурсе којима би могла адекватно да одговори на такве изазове, те ће бити принуђена да троши огромне снаге и средства на стварање система за пружање отпора том потенцијалу.

САД и НАТО страхују од Путинових нуклеарних ракета
После изјаве председника РФ Владимира Путина о постављању 40 балистичких ракета нове генерације Русија је оптужена за подривање Споразума о ограничавању стратешког офанзивног наоружања, и за „неодговорно” понашање.

Са друге стране, тешко је замислити толику ескалацију напетости чак и на садашњем овако ниском нивоу руско-америчких односа. Сасвим је могуће да Вашингтон једноставно покушава да увуче Москву у дискусију преко канала који се залажу за разоружавање, јер су они увек уживали прилично велико поверење. Било како било, судбина Споразума о елиминацији РСМД данас пре свега зависи од тога да ли је руска страна донела одлуку о обнављању ракета које су елиминисане у складу са споразумом. Ако је таква одлука донета, САД ће изаћи из споразума чим прикупе довољну количину доказа. Ако није, онда покушај успостављања поверења кроз дијалог у области контроле наоружања представља још један доказ да САД теже ка успостављању нормалних контаката са Русијом.

Александар Чеков је предавач (lecturer) Катедре за међународне односе и спољну политику Русије Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и аналитичар агенције „Спољна политика”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.