Да ли ће светски новац ускоро говорити на кинеском језику?

Кина ће ускоро остварити своју намеру да Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ) са оснивачким капиталом од 100 милијарди долара почне са радом. Кинески званичници тврде да ће се до 31. марта новој међународној финансијској институцији придружити најмање 35 земаља. Чини се да ће ово бити прекретница и почетак флексибилнијег и софистициранијег кинеског деловања на повезивању земаља у развоју, којима су потребни кредити за подстицај привредног развоја, и развијених држава које трагају за приликама за инвестирање.

Незадовољство Америке због придруживања њених традиционалих савезника финансијској организацији на чијем челу је Кина у потпуности је очекивано. Оно је одраз схватања да кинески успех на светској сцени истовремено представља и амерички неуспех. Такође је и показатељ све осетнијег слабљења утицаја САД у сфери глобалних финансија. Од изузетног значаја је и питање како ће ови процеси утицати на положај и изгледе Русије. До скоро Москва није показивала намеру да уђе у нови савез. Многи су се питали да ли је овакав став мудар или није. Па ипак, уз последњим данима марта Русија је званично изјавила да ће учествовати у раду нове банке.

Скорашњи „рат санкцијама“, проблеми у различитим крајевима света, од Блиског Истока и Северне Африке до Хонконга, као и покушај Америке да својим грађанима донесе економски бољитак тако што ће реализовати обиман трговински посао са Европском унијом на рачун европског бизниса и пореских обвезника – ова дешавања уздрмала су кредибилитет водећих светских финансијских институција.

На све то надовезала се и кратковида одлука америчког Конгреса да Кини и земљама у развоју онемогући већи утицај на управљање Међународним монетарним фондом. Америчко противљење довело је до реакције. Неочекивано, многе земље подржале су оснивање АИИБ, пројекта иза кога стоји влада у Пекингу.

Идеја о придруживању кинеској банци изазвала је лавину америчких критика, довела до разилажења у оквиру трансатлантског савеза и пробудила истовремено и наде и страхове о окончању Вашингтонског консензуса. Да подсетимо, Вашингтонски консензус је рецепт за спровођење реформи у земљама Трећег света који су заједничким снагама сачиниле институције чије су централе у Вашингтону: ММФ, Светска банка и Министарство финансија САД.

АИИБ првенствено има за циљ да финансира изградњу путева, железница и пројеката у области енергетике, што значи да ће бити алтернатива Светској банци и другим финансијским институцијама повезаним са САД. Представљаће и конкуренцију сличној кредитној институцији са центром у Јапану, Азијској развојној банци, главном извору финансијских средстава за азијске земље.

Како би избегла оптужбе да ће се кредити одобравати на неодговарајући или нетранспарентан начин, Кина је обећала да ће уважавати различита мишљења и да ће чланице банке добити чак и право вета.

Мудри потези Пекинга изазвали су пометњу међу оданим савезницима САД. На крају су неки од њих одлучили да не испуне америчка очекивања, већ да прихвате нову реалност из страха да не остану кратких рукава. Велика Британија, Немачка, Француска и Италија изразиле су жељу да постану чланице мега-банке под кинеским окриљем. Демонстративно напуштање савезника разбеснело је Вашингтон, јер му овакав развој ситуације уопште не одговара. Ипак, преокрет у ставу европских земаља може се тумачити на разне начине.

Тренутно на тржишту новца доминирају два гиганта: Светска банка и ММФ. Обе организације производ су Бретонвудског споразума из 1944. којим је успостављена доминација америчког долара и од тада је ова валута главни фактор у свету финансија. Такво стање владало је донедавно, када је постепена промена у хијерархији економских сила изазвала трговинске и валутне ратове.

У свету новац води главну реч, а чини се да ће ускоро говорити на кинеском језику.

Росијскаја газета. Сва права задржана.