Дванаест пријатеља Владимира Путина

Илустрација: Алексеј Иорш.

Илустрација: Алексеј Иорш.

Након што јој је у пролеће 2014. Запад увео економске и политичке санкције, Москва је фактички изгубила све везе које је претходне две деценије градила са САД и европским земљама. У таквој ситуацији руско руководство је морало да преиспита своје спољнополитичке приоритете и потражи нове савезнике, којима је из овог или оног разлога тренутно у интересу да сарађују и пред другима демонстрирају сарадњу са Русијом.

Изолација није успела

Испоставило се је Москва имала много шири избор него што су очекивали иницијатори њене међународне изолације. Потенцијалне савезнике Русија је најпре пронашла међу евроскептицима. Средином фебруара Владимир Путин је посетио Мађарску, где се са премијером Виктором Орбаном договорио о новим условима за извоз гаса и потписао низ међудржавних споразума од другостепеног значаја. Чини се да то и није велики успех. Међутим, у условима садашње кризе посета добија изузетан симболички значај. Кремљу је важно да покаже да Европа уопште није јединствена у осуди Москве, да и тамо постоје лидери који су спремни да сарађују са Русијом. Орбану је, с друге стране, потребан гас по приступачној цени, а уједно могућност да позирајући са Путином пред камерама провоцира Европску унију и издејствује неке олакшице.

Премијеру Мађарске је потребан гас по приступачној цени, а уједно могућност да позирајући са Путином пред камерама провоцира Европску унију и издејствује неке олакшице.

За пријатељство са Москвом су заинтересовани и грчки левичари из партије „Сириза“, која је победила на парламентарним изборима у овој земљи. Грчка се после 2008. нашла у дужничкој кризи, из које досад није успела да се извуче. Њој је потребно да изврши притисак на ЕУ, како би за себе издејствовала што повољније услове отплате дуга. И зато флертује са Москвом.

Тако да можемо рећи да је зид неприхватања на европском фронту пробијен, макар формално. Постоји нада да ће се односи са европским партнерима (макар у економској сфери) постепено нормализовати. Али, Москва је, без сумње, запазила да ЕУ не успева да се постави као самостална сила у светској политици и зато Кремљ у односима са њом неће показивати некадашњи ентузијазам.

Блискоисточни заокрет

Москва се у потрази за савезницима није зауставила на европском тлу. Значајни напори се улажу како би се постигао напредак у Азији и на Блиском Истоку.

Први истински напредак постигнут 2014. било је зближавање са Египтом. Највећа земља арапског света и главни арапски савезник САД показала је жељу да поново купује велике количине руског наоружања и да уопште на сваки начин развија односе са Москвом.

Путинова посета Египту подсећа на напредак који је почетком 1960-их у односима са овом земљом постигао Никита Хрушчов. Зато резултати Путинове недавне посете Каиру изазивају осећање „већ виђеног“. Некада је Хрушчов путем кредита у Египту подигао Асуанску брану, а сада Путин, такође путем кредита, планира у овој земљи да подигне прву нуклеарну електрану.

Напредују и руско-ирански односи. Посао продаје иранске нафте Русији вредан 20 милијарди долара, о којем се много говорило током 2014, није реализован. Али Техерану су и даље потребне савремене технологије, оружје и нуклеарна енергија.

Још један веома значајан регион је Турска. Она такође не жури да се прикључи санкцијама против Русије. Напротив, Анкара је оберучке подржала пројекат изградње гасовода до Јужне Европе који је Европска унија блокирала.

А сада - БРИКС

Међутим, блискоисточни успеси нису најважнији у руској спољној политици. После свађе са Европом најважнији савезници Русије су партнери у оквиру БРИКС-а (Бразил, Индија, Кина, Јужноафричка Република). Иако је нису подржали, они нису ни осудили Москву због припајања Крима у априлу 2014. Стиче се утисак да су земље БРИКС-а у принципу уморне од неспретне америчке политике последњих деценија, засноване на месијанским идејама, а притом зависне од перипетија борбе између републиканаца и демократа.

Симптоматично је да је Кина током протекле године са Русијом склопила низ великих енергетских споразума, а Индија наставила да купује руско оружје.

Управо од ових земаља ће зависити положај Русије у савременом свету. Јер оне засад одржавају односе са Москвом, тако да се не може говорити о њеној изолацији.

Међутим, нова спољна политика подразумева значајне трошкове. Сви садашњи савезници Русије без изузетка су земље које се надају да ће на тај начин за себе издејствовати повољне услове набавке енергената или оружја.

Аутор је доцент катедре за оријенталистику Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“