У Г-20 Русија никада неће бити усамљена

Ове недеље ће се у Бризбејну у Аустралији одржати сусрет земаља „велике двадесеторице“ на највишем нивоу. Узнемирујући догађаји у Украјини, нестанак „велике осморице“ са политичке сцене и непримерено оштре изјаве земље-домаћина Аустралије на рачун Русије наметнули су призму кроз коју се посматра овај догађај. И поред свег значаја украјинског конфликта за глобалну политику, то је само једна епизода у стварању новог светског поретка, и Г-20 би у томе да могла да одигра значајну улогу.

Овај међународни форум последњих година привлачи изузетну пажњу. За разлику традиционалних институција, које се са тешкоћом прилагођавају наглим променама на међународној сцени, Г-20 је нова структура, створена управо са циљем да одговори на савремене изазове. Универзалну легитимност, као УН, она, наравно, не поседује, нити се ослања на формални статут и критеријуме за чланство. Али зато је њен састав репрезентативан. Ту су заступљене не само утицајне и економски богате државе, него и веома различити играчи које не повезује исти тип културе или идеологије.

Прошле године самитом је председавала Русија и сви се слажу да је Москва успешно одиграла своју улогу. Врхунац је био сусрет лидера у Санкт Петербургу. На њему су, како се испоставило убрзо након заседања, одржане најважније консултације, које су омогућиле спречавање новог рата на Блиском Истоку и проналажење елегантног решења за питање хемијског наоружања Башара Асада. Кључну улогу је одиграо Владимир Путин.

Данас, међутим, ови догађаји од пре годину дана изгледају као давна прошлост. Украјинска криза је продрмала светску политику. Русија, која је требало да предводи „велику осморицу“, фактички је уклоњена и искључена из форума.

Самит у Аустралији ће, наравно, проћи у напетој атмосфери. Неке земље ће покушати да покажу да не прихватају потезе Русије, док ће друге инсистирати на томе да се предузму заједнички напори у циљу стимулисања светске економије, као и да се не дозволе потези би, напротив, изазвали рецесију.

Више о Г-20

Било како било, Г-20 је ближе томе да постане прототип нових органа за глобално управљање него остале организације. Русија би „двадесеторици“ требало да посвети посебну пажњу, јер је то формат у којем Москва никада неће бити усамљена. Рад у западно оријентисаним форматима на које смо навикли данас није ефикасан. Питање је због чега се то догодило, али у сваком случају Русија више нема подршку на Западу. Г-8 је формално престала да постоји због Крима, а у ствари због тога што је Русија у тој организацији одавно постала „страни елемент“. Искуство Савета Русија-НАТО, па чак и ОЕБС-а (и поред све нехомогености и инструменталне употребљивости ове организације) оставља исти утисак: Русија са једне стране, остали са друге.

У Г-20 до тога не може доћи. Ватрена дискусија о Сирији у септембру 2013. показала је да постоји подела, тачно по средини, између присталица америчког и руског приступа. Присуство веома утицајних земаља у групи које не следе курс Вашингтона (то су пре свега земље БРИКС-а, али не само оне) пружа могућност за маневрисање и стварање коалиција. И Русија је заинтересована да „велика двадесеторица“, која је настала као платформа за разматрање питања глобалне економије, своју сферу интересовања званично прошири и на политичка питања. Јер политика данас на економију има пресудан утицај. А тешко да ће се ускоро појавити организација која би имала боље избалансиран састав од Г-20.

Росијскаја газета. Сва права задржана.