Посејано семе правичнијег светског поретка

Нема сумње да ће у будућности историчари издвајати сусрет шефова држава-чланица БРИКС-а, одржан 16-17. јула у бразилском граду Форталеза, као један од преломних тренутака у историји, као догађај који се може поредити са Наполеоновим поразом код Ватерлоа 1815. или са јачањем британске, а затим и америчке империјалистичке доминације у свету. Очигледно је да Владимир Путин игра водећу улогу у стварању БРИКС-а као историјске алтернативе англо-америчком монетарном и финансијском систему. Претпостављам да ће наредних неколико месеци бити одлучујући период у том смислу.

Најважнији договор који је постигнут у овом сусрету свакако је споразум о стварању такозване Нове развојне банке са почетним капиталом од 50 милијарди долара, који ће касније моћи да се увећа на 100 милијарди. Поред тога, земље БРИКС-а су усагласиле стварање новог фонда девизних резерви у висини од 100 милијарди долара, захваљујући чему неће бити нимало лако ни јефтино извршити још један финансијски напад попут оног из 1997, када је Волстрит напао азијског „Тигра“.

Председник Владимир Путин је агенцији ИТАР-ТАСС дао велики интервју у коме је говорио о основним аспектима стратегије „велике петорке“ БРИКС-а: „Савремени свет је заиста вишеполаран, сложен и динамичан. То је објективна реалност. Покушаји да се изгради модел међународних односа у коме би се све одлуке доносиле из једног центра нису ефикасни, често не уроде плодом и у целини гледано осуђени су на неуспех“, изјавио је лидер Русије.

Владимир Путин, који је несумњиво покретачка снага јачања међународне улоге БРИКС-а, у својим оценама и размишљањима истиче и следећу појаву: свих пет земаља, међу којима су и две чланице Савета безбедности УН са правом вета, имају укупно 3 милијарде становника и једнодушне су у својим изјавама када је реч о принципијелним питањима међународних односа и Повеље УН. Са друге стране, Вашингтон и Брисел су данас, како се чини, потпуно заборавили да постоји такав документ као што је Повеља УН. Штавише, Светска банка и ММФ имају обичај да одбијају да финансирају поједине пројекте само зато што ти пројекти не одговарају интересима међународних корпорација САД или ЕУ, на пример компанијама „ExxonMobil“ или „Monsanto“.

Мада није јавно тако формулисана, ова примедба је у суштини напад на дефакто неоколонијалну улогу ММФ-а и Светске банке, који својим „Вашингтонским консензусом“ спроводе политику оштрих економских мера, активно се баве распродајом државних компанија и изазивају девалвацију националних валута. Таква политика иде на руку искључиво финансијским и индустријским интересима развијених земаља.

Стварањем Нове развојне банке са капиталом од 50 милијарди долара, са сопственом управом и сопственим правилима која су потпуно независна од диктата ММФ-а, чланице БРИКС-а су дефакто први пут у послератном периоду извршиле револуцију по питању односа према доларском систему. Тај систем је досада држао под својом контролом светски развој и усмеравао га једностраним путем у интересу такозваних богатих земаља. По неписаном правилу директор ММФ-а је увек био представник Европе, а председник Светске банке морао је бити држављанин САД, с тим што су и сама банка и њен председник лоцирани у Вашингтону, Округ Колумбија.

Све земље чланице БРИКС-а изузев Кине примале су својевремено кредите од ММФ-а, условљене обавезама дужника према повериоцу и врло строгим правилима.

После распада Совјетског Савеза 1991. (што није прошло без учешћа САД) Вашингтон је издејствовао да сва инвестирања у економију Русије иду преко ММФ-а. Сам ММФ је под контролом Министарства финансија САД. То је омогућило америчким међународним корпорацијама и Волстриту да у Јељциново време пљачкају богатства Русије. Исто тако су Бразил, а затим и Јужна Африка, били принуђени да се 1980-их потчине диктату ММФ-а за време дужничке кризе у земљама „трећег света“.

Сада, када постоје те две нове институције као некакав кристал из кога ће се развити нови и правичнији светски економски систем, БРИКС има шансу да формулише „народни консензус“ или „Консензус Рио“, како га неки већ зову, који би допринео рационалном развоју националних економија, подизању животног стандарда целокупног становништва и слабљењу власти корумпиране олигархије. Све говори у прилог томе да пројекат „Консензус Рио“ већ функционише.

Више о БРИКС-у

Владимир Путин је већ дао до знања да за пријем нових чланица у БРИКС треба сачекати док се консолидују ове нове институције, али и поред тога Индонезија, Турска и многе друге земље у интензивном развоју већ чекају у реду за чланство у БРИКС-у. Та чињеница ствара озбиљну противтежу вашингтонској структури као јединој светској суперсили.

Поред тога, Русија такође предлаже да се формира Мрежни универзитет као конгломерат водећих универзитета Русије, Кине, Бразила, Индије и Јужноафричке Републике, пре свега у домену економских и техничких струка, јавила је агенција ИТАР-ТАСС.

Данас Русија заједно са Бразилом, Индијом, Кином и Јужноафричком Републиком ствара нову породицу, у којој постоји здрав разум и бар мало саосећања или саучешћа са тешком судбином других. Данас је Г-7 клуб пропалих економија: САД, Велике Британије, Италије, Француске, Канаде и Јапана. Немачка је једина земља чија економија бар половично функционише.

Владимир Путин и његове колеге из БРИКС-а сада могу да пређу на стварање алтернативе која ће узимати у обзир интересе читаве светске заједнице. Томе се ја надам и о томе сањам већ деценијама.

Вилијем Енгдал је амерички економиста, политиколог и члан међународне иницијативе „Постглобализација“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.