Шта се крије иза придруживања Украјине ЕУ?

Карикатура: Константин Малер.

Карикатура: Константин Малер.

Председник Украјине Петар Порошенко крајем јуна је потписао Споразум о придруживању са ЕУ. Пошто Украјина сада у земље Царинске уније извози високотехнолошку робу, а у ЕУ само сировине, одлука да се појача лошија страна спољне сарадње изгледа веома чудно. Па ипак, за њу постоји објашњење и оно се види ако се боље загледамо у клупко интереса САД, ЕУ, Русије и саме Украјине.

Како бисмо схватили какве последице очекују Украјину, ЕУ, Русију и САД треба да анализирамо циљеве и очекивања сваке од страна.

САД су глобални играч који претендује на пресудан утицај у међународним пројектима на сваком нивоу – од глобалног до регионалног (унутарконтиненталног). Европска унија и Русија су играчи интерконтиненталног нивоа, за које пресудан значај имају евроафрички (за ЕУ) и евроазијски (за Русију) пројекти. Украјина је унутаревропски регионални играч, који свој међународни значај може да повећа улазећи у пројекте са глобалним или интерконтиненталним играчима.

Потписујући одлуку о економском придруживању са ЕУ, Украјина је изабрала сарадњу са европском привредом која непрекидно слаби, као и оријентацију ка експлоатацији и извозу сировина.

Географски положај Украјине између ЕУ и Русије ограничава њен избор у погледу међународне европске сарадње на три варијанте: само са ЕУ, само са Русијом или са ЕУ и Русијом. Распоред спољнотрговинске размене показује да је успостављена фактичка равнотежа између два правца спољних веза Украјине: робна размена са ЕУ износи 35-40 милијарди долара, а са Русијом и другим земљама Царинске уније (Белорусија, Казахстан) 50-60 милијарди долара. Притом у земље Царинске уније (ЦУ) Украјина извози високотехнолошку робу (машине, моторе, опрему), а у земље ЕУ полуфабрикате (црне метале, нафтне деривате, житарице) и сировине (руде и др.). Треба такође узети у обзир да земље ЦУ имају бржи економски развој него ЕУ и да ће потражња за украјинским производима расти услед нове индустрализације која се спроводи у овим земљама.

У украјинском друштву је распрострањен мит о наглом повећању животног стандарда у случају придруживања ЕУ.

Зато је логично претпоставити да природни економски интереси Украјине леже у томе да истовремено сарађује са ЕУ и ЦУ, са тенденцијом постепеног пребацивања тежишта економске активности ка земљама ЦУ. У том случају може се постићи бржи економски раст и запошљавање становништа, као и увећање депонованих резерви злата и девизних резерви. Међутим, политички избор Украјине и потписивање Споразума о придруживању са ЕУ директно указују на супротне одлуке. Потписујући одлуку о економском придруживању са ЕУ, Украјина је изабрала сарадњу са европском привредом која непрекидно слаби, као и оријентацију ка експлоатацији и извозу сировина!

Шта је довело до ове одлуке

Испоставља се да је Украјина донела одлуку у супротности са својим националним економским интересима. Можемо издвојити три најважнија разлога за такав потез.

Први разлог су интереси глобалног играча – САД. Придруживање Украјине ЕУ омогућава коришћење правних ограничења и обавеза, које су део Споразума о придруживању, ради остварења бројних циљева не само ЕУ, него и САД.

Као прво, значајно ће опасти испорука високотехнолошке робе земљама ЦУ, што ће неизбежно довести до слабљења војног потенцијала Русије у наредним годинама. Као друго, отвориће се ново тржиште за пласман америчког наоружања у Украјини. Као треће, појавиће се могућност дестабилизације испорука руског гаса у Европу и створити услови да америчке компаније започну експлоатацију гаса из уљног шкриљца у Украјини. И као четврто, наставиће се успоравање економског раста у ЕУ као главном глобалном конкуренту САД, јер ће снаге ЕУ бити усмерене ка модернизацији привреде у Украјини (до аналогног успорења раста привреде Немачке дошло је у време модернизације Источне Немачке).

Други разлог лежи у интересима ЕУ. Придруживање ће европској роби у потпуности отворити украјинско тржиште, цена радне снаге у Европи ће наставити да пада због јефтине радне снаге из Украјине, Европа ће побољшати своје снабдевање ресурсима и приближиће се главним регионима експлоатације нафте и гаса, прошириће зону евра. На тај начин ће европској привреди придруживање донети више плусева, него минуса. Главни недостаци ће се појавити на тржишту рада за европске раднике, који, упркос снажним синдикалним организацијама и улози социјалдемократских партија, неће моћи да инсистирају на повећању плата у условима конкуренције од стране јефтине радне снаге из Украјине.

Као што видимо, интереси САД и ЕУ се у извесној мери поклапају, што ствара савез глобалног и интерконтиненталног играча у овом пројекту.

Трећи разлог се састоји у томе што је у украјинском друштву распрострањен мит о наглом повећању животног стандарда у случају придруживања ЕУ, чиме се обезбеђује подршка бирача оним политичким лидерима који обећавају убрзану интеграцију Украјине у ЕУ.

Последице по Русију

Русија губи снабдевача значајне високотехнолошке робе коју неће моћи у потпуности да надоместе домаћи произвођачи, што ће смањити одбрамбени потенцијал земље. Расте могућност бесцаринског увоза европских производа преко територије Украјине. Све то ће довести до озбиљних негативних последица по економски положај Русије.

Апсолутни добитник у процесу придруживање Украјине ЕУ су САД. Делимични добитник је ЕУ. Делимични губитник је Украјина, која ће изгубити своју машиноградњу и источна тржишта за пласман робе. Русија нема никакву добит од овог придруживања. Управо зато је она била против придруживања Украјине ЕУ. Међутим, последња реч у овом процесу још није пала и наставак борбе ћемо убрзо видети. 

Алексеј Скопин је професор и директор Међународног института за територијални развој (МИРТ).

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“