„Била су то најбоља и најгора времена...“

Илустрација: Константин Малер.

Илустрација: Константин Малер.

Годишњи Петербуршки међународни економски форум (ПMЕФ), познат и као „руски Давос“, већ се налази у календару највећих светских бизнисмена и политичара. Избор уводне реченице „Приче о два града“ Чарлса Дикенса за слоган ПМЕФ-а 2014. можда јесте необичан, али свакако одражава неизвесност садашњег тренутка у Русији и ван њених граница.

Геополитичка дешавања у вези с кризом у Украјини обележиће разговоре и дебате предстојећег ПМЕФ-а 2014. Актуелни догађаји ће организаторима свакако отежати припрему скупа, али ће – с друге стране – сигурно допринети да форум протекне у динамичној атмосфери.

У последњих неколико година ПМЕФ је израстао у главну платформу на којој Русија и остатак света граде темеље својих економских односа. Форум је достигао веома висок ниво: број учесника расте, посебно оних најугледнијих, док је агенда значајно унапређена – не само у смислу квалитета и опсега тема, већ и у смислу ранга говорника. Похвалу заслужују и организатори догађаја, јер он у техничком и логистичком смислу задовољава највише светске стандарде. У сваком погледу, ПМЕФ представља импресиван скуп, јер успева да окупи најзначајније руске и иностране лидере из домена политике и бизниса. Многи од њих га сваке године обавезно уврсте у свој распоред.

У последњих неколико година ПМЕФ је израстао у главну платформу на којој Русија и остатак света граде темеље својих економских односа.

Како руска привреда напредује, а њена интеграција са светском економијом јача, тако расте и интересовање за руско тржиште, али и за улогу Русије као економске силе. Следствено томе, ПМЕФ добија на значају и утицају у светским пословним круговима. Руска Федерација је у претходној деценији много постигла на пољу модернизације земље и привреде, и верујем да се тај успех можда највише рефлектовао на сам форум, који је такође доживео процват и постао место где страни бизнисмени могу да виде и упознају Русију у новом светлу – као земљу која доживљава економску и инвестициону експанзију.

Како руска привреда напредује, а њена интеграција са светском економијом јача, тако расте и интересовање за руско тржиште, али и за улогу Русије као економске силе. Следствено томе, ПМЕФ добија на значају и утицају у светским пословним круговима.

Иако ПМЕФ није искључиво окренут Русији (и сам назив то говори), разумљиво је да је настао из потребе да земља заузме што бољу позицију на мапи светске економије. Идеја је била да форум постане платформа на којој ће руска страна моћи да изнесе своје ставове и да истовремено оствари успешне контакте с водећим личностима пословног света.

Контроверзе које прате најаве отказивања неких учесника само доказују у којој се мери ПМЕФ доживљава као место сусрета најзначајнијих људи из политике и бизниса, где се доносе важне одлуке о темама и трендовима од регионалног и глобалног значаја. Оваква перцепција побољшава руску позицију у светским економским оквирима и помаже јој да лакше оствари снажније привредне везе са суседима и најразвијенијим светским државама.

Чврсте економске везе и пораст трговинске размене вишеструко су корисни. Све интензивнија привредна интеграција европских земаља у претходних 70 година сигурно је представљала одлучујући фактор у превазилажењу ранијих сукоба на континенту. Верујем да пословна сарадња може да одигра битну улогу у развоју регионалних и глобалних политичких дешавања, доприносећи стабилности економија и побољшању међудржавних политичких односа. То последично ствара услове за општи напредак кроз повећање инвестиција, раст привредне активности, а обезбеђује и виши животни стандард. Подстицај на стварање чвршћих веза, без сумње, један је од кључних елемената мисије форума.

Као и сваке године, биће интересантно срести колеге из целог света у Санкт Петербургу и сазнати њихово виђење непосредне будућности. Иако није званично у агенди, питање Украјине сигурно ће бити разматрано, и позитивно је то што ће ова угледна публика бити у прилици да изнесе ставове око настале комплексне ситуације. Добро је што и ми из пословних кругова можемо конструктивно да утичемо на процесе који се тичу Украјине. Сматрам да слаба украјинска привреда није у интересу Русије. Штавише, мислим да је и сама Руска Федерација искусила извесне проблеме из разлога што економија њеног западног суседа годинама бележи лоше резултате. Ако Украјина из актуелне кризе изађе као стабилна и просперитетна држава, с бољом владом и реалним изгледима за одржив економски раст, то ће бити корисно не само за ову земљу већ и за Русију, као њеног великог трговинског партнера и суседа.

Ако Украјина из актуелне кризе изађе као стабилна и просперитетна држава, с бољом владом и реалним изгледима за одржив економски раст, то ће бити корисно не само за ову земљу већ и за Русију, као њеног великог трговинског партнера и суседа.

За сам ПМЕФ 2014 од велике је важности да питање Украјине не потисне у други план остале битне теме, које су бројне и тичу се не само Русије већ и светске економије. Како је раније речено, квалитет овог скупа лежи и у разноврсности тема око којих се воде расправе. Учесници овогодишњег форума поново ће бити пред тешким задатком – како направити избор међу понуђеним панелима и предавањима.

Веома се радујем учешћу на неколико овогодишњих сесија, посебно оних чија ће кључна тема бити талентовани појединци. Једна од дебата биће посвећена плановима за унапређење универзитетског система у Русији и значају квалитетних кадрова за успешно пословање. Мишљења сам да ће светском економијом 21. века доминирати два фактора – технолошки развој, као и борба за талентоване људе која ће се одвијати на глобалном нивоу. Успешне државе, градови и компаније имаће на располагању висококвалификовану радну снагу која ће стварати додату вредност и иновативне идеје, производе и услуге. Један од пресудних чинилаца за формирање центара економског просперитета биће конкурентност у сфери образовања.

Ово је, наравно, мој лични став, а с нестрпљењем очекујем да чујем мишљења других учесника Петербуршког форума.

Дејвид Греј је руководећи партнер PwC у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“