Зашто су „Искандери“ у Калињинграду

Графикон: Оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“

Многима се већ смучила дискусија о европској безбедности. Свет се мења, и Европа постаје стратешка периферија. Озбиљне противречности се назиру у Источној Азији. Пекинг је објавио да Источно кинеско море контролише кинеска противваздушна одбрана, што је изазвало панику у читавом региону, па и шире. Корејско полуострво је у сталној напетости и стању борбене готовости, утолико пре што се узбуркава Север, чије су ракете окренуте на Југ. Ето, погубљен је и утицајни теча великог вође [у Северној Кореји - прим. ред.], и сада се сви питају шта ће даље бити. Шта тек рећи о Блиском Истоку, где у свако доба може почети прекрајање граница Сирије, Ирака и осталих земаља.

Александар Македонски 21. века
Руска војска је добила раскошни поклон - други потпуни комплет ракетне бригаде ОТК „Искандер-М“. Главна врлина „Искандерових“ ракета је то што лете по непредвидљивој путањи; могу да носе и нуклеарне бојеве главе, што Русија планира и да реализује уколико не буде прихваћен предлог Москве о повлачењу нуклеарног наоружања на сопствену територију, што се у првом реду односи на САД, које у Европи држе око двеста нукеларних бомби.

У таквом међународном контексту Русија и НАТО настављају да се рогуше једно на друго и да размењују симболичне потезе. Усудићу се да претпоставим да чак ни најратоборнији јастребови у Пентагону или на Арбатском тргу не могу замислити избијање оружаног конфликта у Европи у коме би се сукобиле две велике силе. Управо стога сви дејствују тако сталожено, не обазирући се на могуће последице. Једни мирно размештају америчке системе ПРО у Европи, а други мирно узвраћају постављањем ракетних система дуж зоне одговорности Алијансе. Да је конфронтација реална, они би сто пута размотрили могући ризик пре сваког конкретног потеза.

Војним и професионалним стратезима својствено је да гледају у прошлост. Они се спремају за ратове које познају и гледају противника на којег су навикли. Русија бар то чини отворено и поштено, а САД камуфлирају носталгију за Хладним ратом митовима о опасности од иранског ракетног удара. О томе је говорио Владимир Путин у обраћању Федералној скупштини.

Међутим, глобална арена 21. века је на другој страни. Она је сада на Тихом океану, и то је председник такође поменуо. Дакле, „Искандери“ ће бити само симболична „претња непријатељу“, док праве ресурсе треба концентрисати на Далеком Истоку. Нека нас тамо бар имају у виду.

Аутор је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Руски текст на сајту „Комерсанта“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.