Зашто Пентагон не жели да ратује у Сирији?

Карикатура: Нијаз Карим.

Карикатура: Нијаз Карим.

Бомбардовати Асадову војску у Сирији или не? Бела кућа се, као и у време „Карипске кризе“, колеба између ратоборног и мирољубивог табора. Али, овог пута је Пентагон поткрепио свој став конкретним цифрама. А бизнис-рачуница изгледа говори да бомбардовање није исплативо. Шта су непознате у овој крвавој једначини?

Несугласице које постоје у америчкој политичкој елити и различитим ресорима поводом путева решавања сиријског конфликта више нису тајна. Бела кућа се, као и у време „Карипске кризе“, колеба између ратоборног и мирољубивог табора.

У екипи „јастребова“ игра државни секретар САД Џон Кери, који предлаже да се бомбардују позиције армије Башара Асада, док је на челу „голубова“ Мартин Демпси, начелник Здруженог генералштаба оружаних снага САД. Он, за разлику од шефа америчке дипломатије, упозорава политичаре на последице непромишљених потеза у Сирији.

Ваздушна операција би сваког месеца коштала америчке пореске обвезнике милијарду долара, и то би трајало најмање годину дана. А ако се рачунају и копнене операције, онда би трошкови били знатно већи.

Полемика око Сирије између шефова америчког цивилног и војног ресора распламсала се иза кулиса недавно одржаног самита Г-8 у Ирској, а сада је Пентагон поткрепио свој став конкретним цифрама. Ваздушна операција би сваког месеца коштала америчке пореске обвезнике милијарду долара, и то би трајало најмање годину дана. А ако се рачунају и копнене операције, онда би трошкови били знатно већи.

Нема смисла набрајати све компликације везане за непосредно учешће САД у сиријском конфликту о којима говори високи амерички официр. Основна идеја писма је очигледна: Пентагон је убеђен да се операција против Сирије по обиму и трошковима може поредити са трошковима рата у Авганистану. Према томе, приликом доношења одлуке о непосредном учешћу земље у новом конфликту Бела кућа не треба да барата хипотетичким, него реалним последицама таквог корака. Колико год да је бомбардовање сиријске територије примамљиво за Америку са гледишта међународне политике, Министарство одбране САД доказује да се тиме рат неће завршити, и цивилне власти треба то да схвате.

Раскол у америчком естаблишменту око мера које треба предузети према Дамаску није настао само по партијској, него и по ресорној линији. После дуготрајних дебата са Белом кућом специјални обавештајни комитети оба дома у Конгресу одобрили су кориговани план доставе оружја сиријској опозицији који су раније једнодушно одбијали. Одлука о почетку испоруке оружја за администрацију Барака Обаме имала је политички значај, јер је то главни адут САД на разним међународним конференцијама у којима учествује сиријска опозиција. Стога је за Џона Керија било питање части хоће ли у овом случају успети да изврши притисак на Конгрес. Одмах је уследио одговор Пентагона тако што су у медије процурили основни ставови из Демпсијевог извештаја.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров посетиће САД у првој половини августа. Очекује се да ће се он током посете више пута састати са својим америчким колегом. На дневном реду ће између осталог бити и Сирија, као и могућности сазивања друге међународне конференције о регулисању ситуације у овој земљи. Бела кућа рачуна да ће до тада сиријска опозиција добити довољно америчког оружја да заустави офанзиву владиних трупа и поново заузме бар део изгубљених положаја. У противном њени представници одбијају да учествују у конференцији о Сирији, јер могу да се нађу у неповољној позицији као страна која губи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“