Жртвовање Кипра за пример другима

Илустрација: Наталија Михајленко.

Илустрација: Наталија Михајленко.

Руководство ЕУ је буквалном експропријацијом новца из кипарских банака намерно срушило банкарски систем ове државе за наук осталим дужницима. Тиме је Европа на челу са Немачком показала шта планира да ради са државама које не дозволе да се њиховим финансијским системом управља споља.

Одмах да кажем: не поседујем никакву тајну информацију о томе шта се заиста крије иза неочекиваног ултиматума који су министари финансија ЕУ поставили Кипру са захтевом да се уведе порез на депозите, или простије речено да се спроведе делимична експропријација депозита као услов за добијање европских кредита, без којих није могуће спасти банкарски систем. А економија Кипра се заснива управо на банкарском систему и индустрији одмора.

Ја међутим, имам своју хипотезу, која се разликује од већине објашњења.

Најпре о тим објашњењима. Она су се могла чути и у нашим и у страним медијима. Тај порез је, кажу, усмерен против руских оф-шор компанија и „прљавог“ новца. Мислим да је већина тог новца већ уклоњена са Кипра.

Претпостављам да је циљ био да се на мање болном примеру Кипра (мање болном за Европу, али катастрофалном за Кипране) покаже шта ће бити ако нека јужна чланица Европске уније не прихвати оштре економске мере и управљање својим финансијским системом споља.

Друга ствар је што ће страдати клијенти који не могу да подигну свој новац и може се десити да на крају остану без њега. Али ту се не ради само о Русима, међу њима има много Енглеза и осталих Европљана, на пример из Немачке и Израела.

Други експерти, а међу њима и наши руководиоци, кажу да понуђена схема решавања проблема кредитног рејтинга кипарских банака путем делимичне експропријације средстава на њиховим рачунима не само да је апсурдна, него је и неправедна, непрофесионална и опасна.

Алексеј Кудрин, наш познати експерт за финансије, тврди да главну кривицу за кипарску кризу сносе Европска унија и европски регулатори, који нису могли или нису хтели да на време реше дужнички проблем острва.

Слажем се готово са свим изреченим оценама. Па ипак, бићу слободан да не поверујем у тоталну непрофесионалност руководилаца Савета министара финансија ЕУ. То је комитет који управља еврозоном и у коме Немци воде главну реч.

Захтеви да се уведе „порез на депозите“ заиста су апсурдни и непрофесионални уколико им је циљ спасавање банкарског система и економије Кипра. Када су кипарски парламентарци прихватили ултиматум и донели одлуку о увођењу таквих мера, они су тиме заправо извршили политички харакири и изрекли смртну пресуду кипарском банкарском систему.

Банке се заснивају на поверењу. Кипрани су пристали на конфискациони порез, а то значи да је поверење у кипарски банкарски систем неповратно изгубљено и не може се повратити у догледно време, чак и ако Европа и ММФ помогну кипарским банкама.

Финансијски стручњаци из Савета министара финансија ЕУ свакако су то знали. Другим речима, испада да су они свесно рушили тај систем, схватајући да на тај начин наносе ударац репутацији читавог банкарског система Европске уније, и да ће цена тог ударца бити велико преливање средстава у друге банке, пре свега азијске.

Банке се заснивају на поверењу. Кипрани су пристали на конфискациони порез, а то значи да је поверење у кипарски банкарски систем неповратно изгубљено.

Заиста би било апсурдно рушити економију једне чланице Европске уније и целе еврозоне и доводити у питање десетине милијарди евра, као и стабилност и репутацију читавог финансијског система Европе и поверење у њега, само да би се изиграло неколико хиљада Руса и Енглеза и неколико руских компанија које су везане за државу. Према томе, да поновим, по свему судећи није ствар у Русији.

Ако је моја хипотеза тачна, тј. ако је на делу свесно рушење кипарског банкарског система који је већ банкротирао, а самим тим и читаве кипарске економије, онда се поставља само једно питање: зашто се то ради?

Претпостављам да је циљ био да се на мање болном примеру Кипра (мање болном за Европу, али катастрофалном за Кипране) покаже шта ће бити ако нека јужна чланица Европске уније не прихвати оштре економске мере и управљање својим финансијским системом споља.

Тај порез је, кажу, усмерен против руских оф-шор компанија и „прљавог“ новца. Мислим да је већина тог новца већ уклоњена са Кипра.

Кипар је острво са свега 800 хиљада становника. То није Грчка, у којој би неконтролисана ситуација могла да угрози политичку стабилност целог Балкана. И утолико пре није Италија нити Шпанија. Велика је вероватноћа да Кипрани неће прихватити ултиматум и управљање својим финансијским системом из иностранства, јер од тога не могу да очекују ништа добро. У том случају се спрема искључење Кипра из зоне евра, а касније иста судбина може задесити и неке друге земље.

Према томе, рушење кипарске економије има за циљ или избацивање неколицине земаља из еврозоне, или приморавање јужних чланица да играју по правилима наметнутим споља уз демонстрацију последица у случају да оне то не прихвате.

Износећи овакву хипотезу није ми био циљ да Немачку и друге земље које се групишу око ње оптужим за бездушни империјализам. Напротив, Европу треба спасавати, а ово може бити почетак праве бескомпромисне борбе за очување Европе. И ја бих поступио исто као Немци да сам на њиховом месту.

А сада пар речи о нашој политици. Нема сврхе вређати се. Да су се саветовали са нама и другим Европљанима, не би било оваквих изненађења, али не би било ни наде у могућност даљег контролисања кризе.

Треба ли откупити Кипар или кипарске банке?

Ништа нећемо добити тиме што сметамо Немцима, само ћемо још више изгубити. Једнострано кредитирање или откуп банкарских актива је сулудо расипање новца. Уосталом, ни самим Кипранима то не би помогло.

Аутор је почасни председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“