Први канал: Зашто је шкотски фармер одлучио да заувек остане у Русији?

Томас Хоџ који је губиташки пољопривредни комбинат и замрло село препородио и одлучио да остане у Ставропољском крају.

Родну Шкотску фармер Томас Хоџ заменио је без икаквих проблема ставропољском провинцијом, јер се просто заљубио у овај живописни крај. Препородио је замрло село и све успео да убеди како је дошао у прави рај за фармере. Мештани га зову антикризним менаџером или просто само чаробњаком.

Од губиташког пољопривредног комбината направио је успешно предузеће. Мислио је да долази на кратко, али му је поверено газдинство сувише заличило на породично имање у Шкотској, а ако се томе додају још и очаравајући локални пејзажи одлучио је да остане. Нада се заувек.

Радницима је плата за две године двоструко порасла, купио је нове машине, и урадио још много тога. Кључ његовог успеха, како тврди, лежи у дисциплини (свуда су камере), људима који воле земљу и самој земљи коју је Хоџ толико заволео. 

Земља је овде много издашнија него код нас у Шкотској, тврди он.

У радном кабинету на зидовима држи портрете руског председника, енглеске краљице и бившег генералног секретара  КП СССР Јурија Андропова који је иначе родом из Ставропоља. На његовим полицама за књиге налази се Дикенс, а у телефону Пушкин. У репортажи Првог канала на руском чита стихове који отприлике гласе „Мраз и сунце, диван дан..“

Планира још да засади воћњак и изгради млекару, а санкције сматра добродошлим. Не разуме зашто би Руси куповали јабуке из Пољске, кад могу да имају и своје, исто важи и за млечне производе, каже он.

Предузеће које води издвојило је средства за реновирање Дома културе, а амбуланти је купило нова кола хитне помоћи и дијагностички апарат, па сада овде долазе људи из околних много већих села.

Хоџ жели да остане у ставропољском селу, и живи као и сви други, уз само једну разлику - енглески врт, који намерава да засади око своје приземне куће. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“