Bloomberg: 4 чланице НАТО-а желе да буду под заштитом Русије

Русију су изабрали становници Бугарске, Грчке, Словеније и Турске.

Грађани четири чланице НАТО-а више би волели војни савез са Русијом, када би их неко напао. О томе сведоче резултати глобалне анкете који су спровели социолози WIN/Gallup International. Русију су изабрали становници Бугарске, Грчке, Словеније и Турске.

Притом су Бугари и Грци као главну претњу по своју безбедност навели Турску, која је такође чланица НАТО-а и теоретски би требало да буде њихова савезница. Турска окупација Северног Кипра 1974. године је показала да становници ових земаља не могу да се ослоне на заштиту алијансе и зато су они изабрали Русију, истиче агенција Bloomberg.

Већи део испитаника би хтео да на њиховој страни буду САД, али истраживачи истичу: људи активно реагују на промене у структури међународне безбедности која је настала после хладног рата.

Кинези су изабрали за пожељног савезника Русију, а Руси Кину. Према речима потпредседника асоцијације WIN/Gallup Канчо Стојчева, то показује да је политика САД последњих двадесет година довела до зближавања Москве и Пекинга.

„То је необично, јер је у фундаменталном смислу Русија део Европе”, истакао је Стојчев.

Декан школе за економију и науку универзитета Сент Гален у Швајцарској Џејмс Дејвис сматра да резултати анкете такође указују на религијски раскол у Европи. Грци и Бугари бирају православну Русију, украјинско  и босанско друштво подељени су по религијском принципу. Притом православна Румунија бира САД, док католичка Словенија бира Русију.

„Када учим осамнаестогодишње студенте, видим да је стара добра солидарност пред лицем совјетске претње за њих застарела”, истиче Дејвис.

Осим тога, после америчке кампање у Ираку све мање Европљана је уверено да САД треба да играју улогу светског лидера. Са доласком Доналда Трампа у Белу кућу поверење становника Европске уније према Вашингтону ће бити све мање, додаје експерт.

Социолози су анкетирали преко три хиљаде људи у свакој од 66 земаља. Статистичка грешка је од 3,5 до 5%.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“