Daily Mail: Тунгуски метеорит – све већа мистерија

Најмоћнија експлозија на свету догодила се у Русији 30. јуна 1908. године и имала снагу 185 Хирошима. Научници још увек немају објашњење.

Руски експерти су пољуљали теорију о томе да је експлозија у Сибиру, која је имала снагу 185 Хирошима и која се могла осетити у Британији и САД, изазвана падом метеорита, пише Daily Mail.

Експлозија у Сибиру је оборила 80 милиона дрвећа и страдао је велики број животиња, а такође се светлост  могла видети на небу у Европи и САД. Италијански научници су мислили да је језеро Чеко заправо кратер метеорита, али руски научници тврде да језеро „није довољно младо” и да не може бити кратер од ове експлозије, наводи се у тексту.

Најмоћнија експлозија на свету догодила се у Русији 30. јуна 1908. године и имала снагу 185 Хирошима. Велика ватрена кугла пролетела је преко сибирског неба и експлодирала девет километара изнад површине земље.



Италијански научници већ 21 годину истражују такозвани Тунгуски феномен, тврдећи да је кратер од експлозије у ствари слатководно језеро Чеко. На тај начин они потврђују теорију о експлозији метеорита, пише британски лист.

Али руски геолози су спровели ново истраживање које указује на то да ова теорија није тачна. А то значи да колосална експлозија која је обасјала ноћно небо у Европи и чак у Америци и даље остаје загонетка, како пишу московски медији.

Руски научници су проучили талог из најдубљег дела језера. Резултати истраживања показују да је старост узорака око 280 година. Што значи да је језеро по свој прилици старије од експлозије, пише Daily Mail.

Руски научници нису понудили никакво алтернативно објашњење, пише Daily Mail. У прошлости су изношене различите и често невероватне теорије о ерупцији вулкана, о комети од леда, о црној рупи која се сударила са Земљом, па чак и о ванземаљцима који су оборили метеорит како би спасли нашу планету.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“