Чуркин искритиковао резолуцију ГС УН о истрази злочина у Сирији

Резолуција Генералне скупштине УН о стварању механизма за истрагу ратних злочина у Сирији препуна је недостатака и може имати непредвидиве правне последице, изјавио је стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин у интервјуу за лист „Российская газета”.

„Ова одлука Генералне скупштине била је погрешна. Према нашем дубоком убеђењу, Генерална скупштина једноставо нема овлашћења да ствара такве структуре”, сматра дипломата. По његовом мишљењу, недостатак резолуције је у томе што ће нова структура за истрагу ратних злочина „функционисати на основу добровољних прилога”.

„То у суштини значи да ће они који буду давали новац, који буду спонзорисали ову групу, очекивати од ње резултате који њима одговарају. Јасно да ће то бити истраге које ће бити усмерене против Дамаска, против Асада”, упозорава Чуркин.

„Резолуција Генералне скупштине је усвојена зато што су сви осетљиви када се ради о ситуацији у Сирији. Многе делегације су спремне да гласају за било шта, за било какву резолуцију, у којој се као циљ наводи прекид насиља у Сирији”, уверен је руски представник у УН. „Такав документ је спреман да подржи већи део чланова УН, не размишљајући о његовим правним и практичним последицама”, закључио је Чуркин.

У четвртак је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију о основању „непристрасног и независног механизма”, који ће имати задатак да прикупља и анализира доказе злочина извршених за време конфликта у Сирији, са циљем да поједностави могуће кривичне поступке пред националним или међународним судовима и трибуналима.

Стални представник Сирије у УН Башар Џафари оценио је одлуку о оснивању истражног механизма као „грубо мешање у унутрашња питања” његове земље. Према његовим речима, Генерална скупштина УН је направила „опасан правни преседан”, који ће се користити за обрачунавање са непожељним режимима. Стални представник Сирије сматра да је усвајањем ове резолуције Генерална скупштина прекршила 12. члан Повеље УН, према којем она „не може да даје никакве препоруке” у споровима или ситуацијама које разматра Савет безбедности, ако Савет безбедности сам од ње то не тражи.

Росијскаја газета. Сва права задржана.