WP: Како су САД Турску отерале у загрљај Русије

Сусрет лидера Турске, Ирана и Русије у Москви био је шокантна вест за већину представника америчког спољнополитичког естаблишмента. Ушавши у састав нове „тројке” организатора мировног процеса у Сирији, Анкара је показала Вашингтону да се преусмерила према Москви, пише The Washington Post.

Убица руског амбасадора у Турској желео је да посвађа Москву и Анкару, али његов злочин је, напротив, убрзао зближавање између двеју земаља, пише амерички лист. Али, руско-турски савез није изненадио аналитичаре. Према речима бившег члана турског парламента, који данас сарађује са Фондом за заштиту демократије (Foundation for the Defense of Democracies) Ајкана Ердемира, Русија, Иран и Турска одавно су припремали терен за ближу сарадњу.

„Ердоган сматра да на Блиском истоку дела вреде више од речи и, полазећи од тога, схвата да се на Вашингтон не може ослонити”, истиче експерт.

Састанак у Москви је одржан када је постало јасно да је план шефа Стејт департмента Џона Керија за решавање сиријске кризе дефинитивно пропао. Лидери „тројке” дошли су до заједничког закључка да смена режима у Сирији не може бити приоритет мировног процеса. У његовој основи, према заједничком саопштењу Москве, Техерана и Анкаре, леже поштовање суверенитета, територијалног интегритета и политичког плурализма Сирије, као и борба против тероризма.

„То је изненађујуће саопштење. Оно је дијаметрално супротно од онога што је Турска говорила од 2011. године. То фактички значи да Турска признаје Асада”, сматра Ајкан Ердемир.

Анкара је раније покушавала да координира своје активности у Сирији са администрацијом Барака Обаме, наводи се у чланку. Бела кућа је покушала неколико пута да са Турском склопи споразум о стварању једнинственог фронта борбе против „Исламске државе” и о подршци сиријској опозицији , али сви ови покушаји су пропали с обзиром да администрација никако није хтела да подржи иницијативу Анкаре и уведе зону забране лета на северу Сирији.

Односи Турске и САД постали су све компликованији након што је Вашингтон пружио подршку Демократским снагама Сирије, одредима које чине претежно курдски борци. Анкара се прибојавала да ће се они преко Сирије ујединити са турским Курдима, формирајући дефакто курдску државу на сиријско-турској граници.

Америчка страна није реаговала на забринутост Турске и с обзиром да Вашингтон није покренуо никакву јасну иницијативу, Анкара је изабрала савез са Москвом.

Алеп је ослобођен и следећи корак Москве била је организација преговора о примирју између сиријске владе и појединих представника опозиције, наводи се у чланку.

„Турци су проценили ситуацију и одлучили: Бела кућа не жели да има посла са Сиријом. Ми ћемо сачекати следећу администрацију, а засад да видимо шта можемо да урадимо са Русима. Сви сматрају да је администрација Обаме апсолутно беспомоћна и ми смо сада изван процеса”, закључује сарадник Института за Блиски исток у Вашингтону (Washington Institute for Near East Policy) Ендрју Таблер.

Росијскаја газета. Сва права задржана.