Politico: Путин постао „Че Гевара“ за десницу широм света

Изражавање подршке Путину постало је за „антиелитистичку“ десницу исто оно што су за левичаре биле мајице са ликом Че Геваре, пише Politico.

„Он је кремаљска марионета“, управо тако гласи борбени поклич оних који покушавају да спрече победу Доналда Трампа на америчким председничким изборима, започиње свој текст  објављен у часопису Politico аутор Питер Померанцев.

Међутим његов отворено пропутиновски став, наставља аутор, и мутне гласине о повезаности са Кремљом, које шире његови противници нису успели да смање Трампову популарност. И он у том смислу уопште није усамљен. Такве оптужбе чују се и на рачун успешне кампање за излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније и на рачун десних покрета који су у Европи у успону.

Дакле могу ли се оптужбе за пријатељство са Путином окарактерисати као стратегија гарантованог успеха? Шта ако оптужбе за сарадњу са Кремљом заправо помажу у постизању циља?, пита се аутор текста.

Замислите на тренутак да сте лидер „антиелитистичког“ политичког покрета. Својим присталицама уливате страх у кости плашећи их „либералном елитом“ и „глобалним светским поретком“. Нема ничег што би било у већој мери „антиелитистичко“ од показивања „два прста“ (увредљив гест код Енглеза) управо тој елити, непријатељским пројектима, какви су НАТО и ЕУ и подршке човеку, који тежи да подрије њихове темеље односно Владимиру Путину. За „антиелитистичку“ десницу изражавање подршке Путину постало је исто што су за левичаре биле мајице са ликом Че Геваре, пише Politico. 

Током априлског референдума у Холандији о споразуму о асоцијацији Украјине са Европском унијом лидери антиимигрантског, антиевропског покрета са задовољством су користили кремаљску пропаганду, како би уверили Холанђане у „фашистички“ караткер нове украјинске власти и умањиле улогу Русије  у украјинском конфликту. Либерали су их оптуживали да представљају „корисне идиоте Кремља“, али није било ефекта. Путин не тангира бираче. Тангирају их проблеми имиграције и економија. Како било да било, они су антиевропске ставове руског лидера прихватали као рефлекс својих погледа. 

Током припрема референдума о останку или изласку Велике Британије из Европске уније представници кампање за останак у заједници истицали су како ће се Путин радовати уколико ова земља напусти Унију. Присталице изласка, међутим, позиционирали су те покушаје као део тежњи глобалне елите да бирачко тело одвуче од истинских проблема, поново од проблема имиграције и економије.  

Милионер Арон Бенкс који се декларисао за излазак, и бивши лидер Партије независности Уједињеног Краљевства Најџел Фараж отворено су изражавали своје одушељење Путином и његовом спољном политиком.

Када је Доналд Трамп оптужен за блиске везе са Путином он је Кремљ замолио да хакерише електронску преписку Хилари Клинтон. Он не крије своје одушевљење Путином, он о томе отворено говори. Очигледно је да он сматра да пошто Русија не одузима радна места Американцима и не угрожава његове присталице, на начин на који им прете исламски тероризам или мексички имигранти, да у том случају на лако кокетирање са Кремљом не треба гледати као на издају Америке.

Промосковски став или бар одустајење од традиционалног односа естаблишмента према Москви, то је феноменалан сарказам на рачун вашингтонске елите, напомиње аутор текста.

Ни један десни политичар никада није био толико отворен у својој подршци Путину као што је то Марин ле Пен, лидер француске антиимгрантске партије Национални фронт. Када је пре две године њена партија добила кредит од 11 милиона евра од мале руске приватне банке, тесно повезане са Путиновим окружењем, многима се чинило да је то крај каријере Марин ле Пен, међутим, њена популарност како показују анкете не пада, каже аутор и подсећа на отворено залагање њене партије за укидање санкција Русији и подршку Путиновим референдумима „којима се његовим страним кампањама даје легитимитет“. 

Ле Пен је од Русије тражила још 27 милиона евра, али њене присталице то не тангира, пише Померанцев. 

У тим односима нема ничег „тајног“, очигледно је да они доносе највећу корист управо онда када су отворени. Најважније је изрећи своје симпатије према Путину, тврди аутор.

Они који данас покушавају да уздрмају позиције Трампа и Ле Пен оптужујући их за превелику блискост са Кремљом, ризикују да им учине велику услугу, закључује аутор текста.

Питер Померанцев је један од најпознатијих антируских пропагандиста, заслужан борац против „руске пропаганде“ у рангу са једним Едвардом Лукасом из „Економиста“.

 

 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“