Известия: Русија ће у Сирији тестирати најновије противоклопне ракете

Војни хеликоптери Ка-52, који се налазе на носачу авиона „Адмирал Кузњецов” који плови према обалама Сирије употребиће најновије далекометне противтенковске навођене ракете „Хермес”, пишу руски медији.

Пројектовање и тестирање најновије ракете од 90-их година спроводи  Конструкторски биро за производњу инструмената у Тули. Иако је „Хермес” званично противтенковска ракета, ради се о универзалном оружју, које може да гађа широк спектар циљева, укључујући грађевине, пољска утврђења и живу силу непријатеља, пише лист „Известия”.

„Тренутно је припремљена мала партија ракета које треба да прођу тестирања на хеликоптерима Ка-52”, изјавио је информативни извор из руске војне индустрије. „Тестирање у борбеним околностима омогући ће завршну дораду система, који треба да постане регуларно наоружање руских војних хеликоптера ’Алигатор’.”

Раније је  било планирано да се тестирање „Хермеса” спроведе на хеликоптерима Ка-52 који се ваћ налазе на авио-бази Хмејмим. Међутим, због извесних тешкоћа са дорадом ракета, одлучено је да се „Хермеси” тестирају у тежим условима поморског базирања.

Како је за Известия рекао главни уредник интернет-пројекта MilitaryRussia Дмитриј Корњев, најновија ракета „Хермес” има комбиновани систем навођења, који може да открије циљеве непријатеља чак у најтежим метеоролошким условима.

„Хермес има комбиновану главу за самонавођење са инфрацрвеним сензором и ласерским каналом за навођење”, објашњава Корњев. „Ракете могу да ’означе’ циљ са земље. Наиме навигатор, хеликоптер или авион наводи на циљ ласерски зрак, а глава за самонавођење Хермеса региструје ласерску мрљу и преузима циљ. Али, ако ласер нема ознаку, онда на сцену ступају инфрацрвени сензори, који откривају непријатељске циљеве по топлоти која се ослобађа. Хермес ће у будућности имати и минијатурне радаре који ће у комбинацији са инфрацрвеним навођењем гарантовати јединствену прецизност најновијег наоружања.”

Експерти изјављују да ће брзина руске навођене ракете достићи границу суперсоничне брзине. „Дводелна конструкција ’Хермеса’ је умногоме унификована са конструкцијом противваздушног ракетног система Панцир-С”, објашњава Корњев. „Стартни део даје ракети убрзање и доводи је у рејон циља, након чега се одбацује. Затим на сцену ступа бојеви блок, који већ тражи циљ, а затим га уништава. Недостатак овакве конструкције је велика тежина ракете. Према подацима којима располажемо, ракета је тешка преко 90 килограма, док је ракета ’Вихор’ двоструко лакша”.

Росијскаја газета. Сва права задржана.