„Русија чини све што треба како би документовала свој захтев. Русија је показала да ће поштовати конвенцију УН о међународном поморском праву", рекао је адмирал Роберт Пап.
Он је истакао да захтев Русије може да се „коси са интересима Канаде и Данске, раније је Москва већ водила преговоре са Норвешком како би решила слична питања".
„Засада раде све како треба и у складу са конвенцијом УН о међународном поморском праву", рекао је он.
Русија је почетком августа предала ревидирани захтев о проширењу границе свог континенталног шелфа на Арктику на рачун припајања гребена Ломоносова и других структура континенталне природе.Русија од 2001. године претендује на деоницу континенталног прага богату енергентима, укључујући гребене Ломоносова и Мендељејева, али је њен захтев раније одбијен због недостатка информација. Међутим, нове експедиције на Северном полу и опсежна истраживања у Северном леденом океану геолошке природе гребена Ломоносова и Мендељејева трајала су преко десет година.
Москва је истицала да се за „Арктик води озбиљна битка“, међутим она не излази из оквира виртуелне, мада су „играчи озбиљно настројени“, пише портал Взгляд.
Међународно-правни статус арктичког простора већ дуже време је предмет спора, углавном између САД, Канаде, Русије, Данске, Шведске, Норвешке и Финске. Пре свега реч је о припадности подводних гребена Ломоносова и Мендељејева, где би према најновијим истраживањима могло да се налази око 12 одсто укупних светских залиха црног злата. Процењује се да енергетски ресурси на овом подручју износе око 4,9 милијарди тона условног горива.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
