NI: Сукоб са НАТО-ом је одговор Москве на непријатељска дејства Запада

Аналитичар часописа The National Interest Тед Гален Карпентер у свом чланку објашњава оштру реакцију Москве на политику НАТО-а „дрскошћу” и „надменошћу” Запада. Сукоб са Алијансом настао је после читавог низа агресивних провокација у непосредној близини руских граница, које се могу упоредити са случајем у којем би САД одузели карипске државе или зашли у њихово „двориште” у Јужној Америци.

После распада СССР-а Москва је веровала да је Запад позвао Русију на стварање јединственог система безбедности. Међутим, ова либерална дезинформација се распршила када се четири године касније НАТО умешао у грађански конфликт у Босни. После бомбардовања Србије 1998. године Русија је коначно схватила да САД шире НАТО према руским границама и она је почела на то да одговара давно пре украјинске провокације.

Још 2008. године Русија је први пут после совјетске ере показала своју војнополитичку одлучност као одговор на НАТО насртаје на њене границе. Повод је била независност Косова, коју је Запад признао 10 година после рушења Југославије као „јединствену и ситуацију без преседана” заобилазећи Савет безбедности УН.

Амерички пулен Сакашвили, који је у томе видео знак за деловање, вероломно је напао руску мировну мисију у Јужној Осетији. Међутим, Русија је муњевито одговорила и обезбедила независност не само Осетије, него и Абхазије. Напад на Каваказ аналитичар Тед Карпентер пореди са замишљеним нападом треће земље на Мексико или Канаду, што би директно угрозило националну безбедност САД.

Наравно да је после ових отворено непријатељских дејстава НАТО-а против Русије или њених пограничних савезника Москва била принуђена да одговори на нескривену агресију. Тако би поступила свака суверена држава, укључујући Сједињене Државе.

Овај текст утицајног америчког часописа спада међу ретке чланке у западним медијима у којем се откривају истински узроци сукоба између РФ и НАТО-а.

Росијскаја газета. Сва права задржана.