Раичевић: Због „Турског тока“ Анкара мора блокирати НАТО планове за Балкан

Гојко Раичевић

Гојко Раичевић

ИН4С
Председник Скупштине Црне Горе Дарко Пајовић се обратио турском парламенту са захтевом да ратификује споразум о пријему земље у Северноатлантску алијансу. Питање ратификације споразума може постати предмет трговине приликом сусрета Владимира Путина са Реџепом Ердоганом на самиту Г20 у Гуангџоу. Геополитичку ситуацију око могућег ступања Црне Горе у НАТО је ексклузивно за „Парламентску газету“ и портал „Руска реч“ прокоментарисао опозициони политичар Црне Горе Гојко Раичевић, лидер Уније за војну неутралност Црне Горе.

„Питање ратификације протокола о прикључењу Црне Горе НАТО-у у турској националној скупштини привлачи велику пажњу“, каже један од лидера црногорске опозиције Гојко Раичевић. „Турска република у Црној Гори, а посебно у федерацији Босна и Херцеговина, па и у целини на Балкану, историјски има веома снажан политички утицај на муслиманске странке и велике економске интересе у низу земаља у региону. Сада је актуелан пројекат гасовода 'Турски ток' о чему ће приликом сусрета на самиту Г20 у Кини разговарати председници Турске и Русије Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин“, подсећа Гојко Раичевић, новинар и уредник портала Ин4С.

„На примеру недавног неуспелог покушаја пуча у Турској, који је однео неколико стотина живота, међународна заједница се по ко зна који пут убедила до каквих трагичних догађаја доводи америчка политика мешања у унутрашње послове суверених држава. У овом случају, колико је то могуће проценити, пуч је организован преко секте Фетулаха Гулена којом руководе америчке специјалне службе. Треба, нажалост, рећи да су током дужег периода на власти у Црној Гори проамеричке полукриминалне корумпиране марионетске снаге које предводи НАТО проповедник, премијер Мило Ђукановић. Резултат њиховог рада је губљење националног суверенитета, а насилно сузбијање мирних протеста опозиције је довело чак до тога да се у јесен 2015. Црна Гора нашла на рубу грађанског рата.

Зато би подршка Турске овом искључиво проамеричком пројекту насилног увлачења Црне Горе, а даље и Србије и других земаља региона у НАТО значила добровољну предају туског утицаја и геополитичких планова на Балкану Американцима. Што се тиче економског аспекта проблема, како смо се већ убедили по томе како се Бугарска понашала у вези 'Јужног тока', под америчким притиском ни једна балканска држава не може да понуди своју територију као енерго-магистралу за испоруку руског гаса у Европу. Тако ће на крају крајева Анкара изгубити све очигледне предности као земља транзитер.

Турска је деценијама трпела неоправдано велике захтеве, понижавајућу реторику Брисела и директну диверзантску делатност САД у сопственој земљи. Управо зато чврст став Анкаре о немогућности ступања Црне Горе и других земаља региона у НАТО може постати пре свега логичан одговор на НАТО делатност САД и ЕУ. Друго, кључни фактор раста турског политичког утицаја, и треће, важан услов за успешну реализацију 'Турског тока'. Као земља која располаже најбројнијом војском у Европи и другом по бројности НАТО војском, Анкара је у стању да реализује сопствене интересе, који се разликују од амбиција геостратега Вашингтона и бриселских бирократа. У тој ситуацији захтев Подгорице упућен Анкари да подржи ступање Црне Горе у НАТО звучи жалосно, понижавајуће и комично. Руководство Велике народне скупштине Турске и владајуће Партије праведности и развоја одлично схвата да су власти у Подгорици агенти америчког утицаја, да њихова делатност нема легитимну подршку народа. А њихов мандат истиче кроз месец и по дана.

Мени се чини да започета нормализација и развој турско-руских односа имају велике перспективе. Турска и Русија су без сумње вишевековни супарници. Балкан не може заборавити њихове геополитичке сукобе. Али тренутно они имају велике шансе да у оквиру стратешког развоја почну да траже заједничке прилазе за безбедност и стабилност Балканског региона, па и у циљу успешне реализације заједничких енергетских пројеката. Желео бих да се надам да ће Москва и Анкара укључити у дневни ред развоја руско-турских односа и питања балканског региона“, изјавио је за „Парламентску газету“ и портал „Руска реч“ опозициони политичар Црне Горе Гојко Раичевић, лидер Уније за војну неутралност Црне Горе. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“