Известия: Србија и Русија размењују официре

Војна сарадња између Москве и Београда могла би бити подигнута на виши ниво, пише руски лист Известия. Експерати чије мишљење лист наводи према перспективама руско-српске војне сарадње имају критички однос.

Министарства одбране Русије и Србије недавно су размотрила споразум о обуци српских официра у руским војним школама, саопштио је за лист Известия извор из руских војно-дипломатских кругова.

Није искључено да би овај корак могао да буде део курса усмереног на проширење војне и војно-техничке сарадње између Москве и Београда, а обука стручњака одвијаће се у оквиру припрема за испоруку Србији нових система наоружања руске производње, пише лист. 

На недавном састанку министара одбране Србије и Русије у Москви разматрана је обука српских официра у руским војним школама, али и слање руских официра на школовање у Србију. Разговарало се и о проширењу билатералне сарадње у оквиру размене посета посматрача и искустава, рекао је извор листа Известия.

"Ми већ имамо позитивно искуство Армијских игара на којима већ другу годину заредом српски тимови наступају у разним дисциплинама".

Он је такође, напоменуо да конкретни договори о размени официра и посматрача, тек треба да уследе. 

У овом тренутку сарадња руске и српске војске одвија се, како се наводи у тексту у неколико смерова. Тенковске посаде српске војске учествовале су у Тенковском биатлону, а за јесен се спремају заједничке војне вежбе Србије, Русије и Белорусије „Словенско братство“.

Најинтересантнији аспект, међутим, свакако је војно-техничка сарадња. Србија би у циљу модернизације своје војске могла да буде заинтересована за куповину високотехнолошког наоружања. Поред тога није искључено да би на њеној територији могао да буде отворен регионални центар за ремонт технике руске производње, наводи се у тексту.  

Како би овладали најновијом руском техником припадници српске војске би могли да прођу обуку у Војној академији Генералштаба ОС у Москви, Војној академији ваздушно-космичке одбране у Тверу, Војној академији ПВО у Смоленску, као и у низу других руских високих војношколских установа.

Експерти, међутим, чије мишљење лист наводи према перспективама руско-српске војне сарадње имају критички однос. 

Политички аналитичар, сарадник Нове српске политичке мисли Никола Танасић приче о зближавању са Русијом карактерише као смицалице потребне како би се пажња грађана скренула са „владиних натовских тежњи“.

Српска влада спроводи политику максималног зближавања са Северноатлантском алијансом, између осталог путем бројних војних вежби, увођења НАТО стандарда, обуке официра. Међутим, велика већина грађана има негативан однос према НАТО-у, па власти зато стално говоре о војној сарадњи са Русијом, како би се створила илузија „избалансираног“ приступа, каже Танасић. 

Без обзира на то што су премијер Вучић и српске власти више пута истицали планове за набавку руског оружја не треба очекивати да ће јачање руско-српских односа ићи преко нивоа неопходног за очување „илузије баланса“ у односима Србије са Западом и Русијом. 

Руководилац балканског сектора Руског центра за стратешка истраживања (РИСИ) Никита Бондарев, такође, сматра да ће интензивирање руско-српских односа увек бити праћено српским уступцима Западу поводом Косова, Републике Српске и Црне Горе. 

Изјаве о проширењу војне сарадње и куповини оружа покушај су српских власти да покаже блискост са Русијом у позадини курса усмереног на интегрисање у западне структуре, каже експерт. 

Заједничке војне вежбе се настављају. Сасвим је могућа куповина оружја. Међутим, у српском Министарству одбране налазе се натовски консултанти, па не треба говорити о новом војном савезу. 

Бондарев објашњава да не постоји стратешко партнерство са Русијом, већ само тактичко и да се притом на стратешком нивоу одвија доследна интеграција у натовске структуре без формалног уласка у савез.

Када је реч о куповини војне технике, ради се, пре свега, само о транспортним хеликоптерима и тегљачима. Ако Срби буду купили наше системе ПВО биће то најава велике независности у одбрамбеној сфери, рекао је Бондарев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“