Амерички политичар: Уместо да претимо, повежимо тунелом Аљаску и Чукотку

Москва и Вашингтон могу имати огромну економску корист од изградње тунела испод Беринговог мореуза који би повезао руску и америчку територију, каже бивши сенатор Аљаске и учесник председничке трке 2008. године Мајкл Грејвел.

„То је апсолутно изводљиво и није ништа теже од изградње тунела испод Ламанша“, каже амерички политичар демократа у интервјуу за ТАСС.

„Уместо да размењујемо претње, морамо радити управо на пројектима који би нас ујединили“, инсистира Грејвел.

Био би то тунел дужине око 80 км, а у перспективи би могао да се претвори и у железницу којом би се од Канаде до Русије и даље, по Новом путу свиле на чему раде Русија и Кина кретали возови брзином око 600 км на сат. Политичар је такође рекао да је убеђен да ће амерички бизнис схватити економску корист овог пројекта и да ће улагати средства.

За добробит људи потребан је управо такав заједнички рад међу државама који ће гарантовати развој економије и читавог човечанства, наглашава Грејвел. „Нама је потребно управо то а не систем који постоји сада, када велике банке пљачкају читаве државе, а различити фактори попут америчких неоконзервативаца и присталица либералног интервенционизма започињу ратове због својих политичких убеђења. То што имамо данас је неправилно.“

Бивши сенатор такође каже да потенцијал економске сарадње између источних региона Русије и америчких територија није уопште реализован, а томе би управо помогла изградња тунела. Мада би и сам развој транспортне инфраструктуре у Сибиру, на Чукотки и Аљасци био веома користан, сматра он.

По мишљењу сенатора, спајање Сједињених Америчких Држава и Русије копненим путем од великог је значаја и због узајамног разумевања. „Наравно, пре свега се овде ради о користи за индустрију, али ту је и културна повезаност. Треба схватити да на Аљасци и сада у одређеној мери Русија присуствује у културном плану, ми имамо споменике који нас повезују са њом“.

Мајкл Грејвел је сигуран да ће се у нашем веку такав тунел појавити  и да ће се надовезати на Нови пут свиле. „Мислим да може проћи од 30 до 50 година до потпуне реализације овог пројекта“, каже он. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“