Time: Батаљони НАТО-а неће спасти Европу од Москве нити ће помоћи дијалогу

У случају напада Русије на балтичке земље НАТО ће се наћи пред дилемом: да ли да напусти своје савезнике или да почне масовни рат са нуклеарном суперсилом, пише Time.

Четири додатна батаљона неће бити довољна да се заустави потенцијална инвазија Русије на балтичке земље, пише Time. У случају руске агресије, НАТО ће морати ипак да одлучи: да ли да напусти своје савезнике или да почне велики рат са нуклеарном суперсилом. По мишљењу издања, страх од инвазије Русије више личи на параноју, а размештање снага НАТО-а неће допринети успостављању дијалога са Москвом.

Предстојећи самит НАТО-а у Варшави ће највероватније бити најважнији од краја хладног рата, сматра Time. Чланицама Алијансе предстоји разматрање великог броја крајње тешких питања: последице изласка Велике Британије из ЕУ, миграциона криза, борба против ИД и, наравно, односи са Русијом.

Европски пројекат је „резултат идеје која се појавила после Другог светског рата о томе да ако европске земље буду сарађивале са нама и међу собом оне се вероватно неће међусобно поубијати”, истиче Иво Далдер, бивши стални изасланик САД у Савету НАТО-а. Међутим, сада једна од земаља, Велика Британија, поставља своје интересе изнад европских. „Ми знамо како ће се то завршити, јер су тако почела два светска рата”, сматра Далдер.

Међутим, чак и без Брегзита НАТО мора да размотри претњу од избијања Трећег светског рата. Разлог за то су односи са Русијом. У случају напада Русије на балтичке земље НАТО ће се наћи пред дилемом: да ли напусти своје савезнике и да се, у суштини, преда или да почне масовни рат са нуклеарном суперсилом.

По мишљењу RAND Corporation, компаније која је анализирала способност НАТО-а да задржи офанзиву Русије на источну Европу, алијанси је неопходно да размести додатних 7 батаљона са од 3 до 5 хиљада војника, како би пружила отпор руској војсци. Међутим, биће размештена само четири батаљона од по хиљаду војника.

У сваком случају, размештање јединица НАТО-а код руских граница тешко да ће помоћи у успостављању дијалога. „То ће, без сумње, отежати задатак. Русија ће морати да предузме узвратне мере”, сматра капетан Константин Сивков из Генералштаба Оружаних снага Русије. А оне ће вероватно обухватити размештање нуклеарног оружја ближе границама НАТО-а: од тога тешко да ће Европа да се осети безбедније, пише Time.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“