Током Путинове посете Кини склопљено тридесетак споразума о сарадњи

Потписани пакет споразума у широком распону од космоса, преко кључне енергетике до туризма и спорта, руски председник најавио већу употребу националних валута у међусобним трансакцијама, а Си Ђинпинг позвао Путина на самит Г20.

Током званичне посете Пекингу председник Руске Федерације Владимир Путин срео се са председником Кине Си Ђинпингом, премијером Ли Кићејангом и другим званичницама.

Шеф руске државе који је дочекан изузетно срдачно нагласио је да су разговори вођени у атмосфери отворености и искреног пријатељства. На концерту руских песама приређеном у част председника Путина и руске делегације хор је певао Каљинку, а двојица председника лично се на крају захвалила извођачима.

После преговора потписан је солидан пакет споразума који се односе на различите аспекте сарадње од космоса и енергетике, преко нуклеарне енергетике до туризма и испоруке житарица Кини.

Кључна пажња током разговора традиционално је посвећена питањима јачања сарадње у економској области, а пре свега енергетици. Две стране размотриле су стварање зоне слободне трговине између Кине и Евоазијске економске уније, а до краја године треба да буду завршени договори око изградње брзе пруге Москва-Казањ. Радови на овом амбициозном пројекту почеће, како се очекује, у јулу наредне године.  

Путин је нагласио да је Кина водећи трговински партнер Русије, да је у 2015. години трговински обрт две земље износио 63,5 милијарди долара, а позитивна динамика запажена и ове године, док енергетика, како је рекао, остаје локомотива пословне сарадње две земље.

Русија повећава обиме испорука преко руско-кинеског гасовода, наставља се реализација пројеката изградње рафинерије нафте ’Тјанцзински‘, док ће гасовод ’Сила Сибира‘ који се гради по плану пуним капацитетом почети да ради 2020. године, нагласио је Путин и додао да кинески партнери повећавају своје учешће у „Јамалу“, највећем руском пројекту за производњу течног гаса.

Међу око тридесет споразума о сарадњи, колико је склопљено приликом посете руског председника Кини, предвиђени су и пројекти у области мирнодопске примене нуклеарне енергије, па ће тако до 2018. године бити пуштена у погон два енергетска блока нуклеарне електране Тјанван изграђена по руској технологији, пише Звезда

„У циљу смањења зависности од спољних фактора повећаваћемо употребу националних валута у међусобним плаћањима. Удео руске рубље за сада иноси 3 одсто, а кинеског јуана знатно више (9 одсто), док последњи показатељи треба осетно да порасту након отварања обрачунског центра за трансакције са јуаном у Русији“, нагласио је шеф руске државе на крају руско-кинеских разговора.

Кинески председник Ђинпинг позвао је руског председника Путина на самит Г20 који ће почетком септембра бити одржан у Ханџоу, а Путин обећао подршку у припреми скупа дведесеторице пошто је Русија већ председавала овој организацији, преноси РИА Новости.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“