Реакција Украјине на резолуцију ПССЕ о Русији: На ивици нервног слома

Декларација Парламентарне скупштине Савета Европе о успостављању дијалога са Русијом изазива разочарање, изјавио је министар спољних послова Украјине Павел Климкин.

Више сам него зачуђен и разочаран декларацијом Бироа Парламентарне скупштине Савета Европе. Говорећи о привржености демократији и дијалогу руководећи орган Скупштине СЕ данас својом одлуком доводи то своје опредељење у сумњу, рекао је Климкин, преносе данас руски медији.

Министар је нагласио да je ПССЕ увела санкције руској делегацији као „одговор на аресију РФ на Донбас и окупацију Крима“.

„Русији је изнет јасан списак захтева и одређених услова под којима одлука о санкцијама може да буде преиспитана. Да ли је Русија испунила те услове? Није. Да ли је Русија признала своје грешке? Поново није“, рекао је Климкин.

Министар је такође додао да Русија „и даље демонстративно игнорише позиве међународне заједнице да обустави агресију на Украјину“. Шеф украјинске дипломатије изјавио је да позиви Бироа ПССЕ на укидање санкција и обнављање дијалога са РФ „урушавају ауторитет целокупне Скупштине“.

Раније је Биро Парламентарне скупштине Савета Европе усвојио декларацију о неопходности обнављања дијалога са Федералном скупштином РФ.

Украјински представник у Скупштини Владимир Арјев толико је био револтиран усвајањем декларације о заједничким вредностима ЕУ и Русије да је демонстративно напустио седницу. Он је на свом Фејсбук профилу написао да му се придружио и посланик из Велике Британије и тај догађај назвао мини брегзитом уз учешће Украјине, преноси портал телевизије Рен.

Потпредседница Врховне раде Ирина Герашенко запретила је ПССЕ оштром реакцијом Украјине на декларацију, коју сматра великим разочарањем и богохуљењем. „Украјина данас спашава Европу, штити њене источне границе и подсећа је на принципе", истакла је Герашенко.

Русији је одузето право гласа у ПССЕ у априлу 2014. године, одмах после присаједињења Крима и почетка ратних дејстава у Донбасу, пише Взгляд.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“