Експерт: Ништа није готово док стварно није готово или коме прети Брегзит

Стварни излазак Велике Британије из Европске уније могао би да има погубне последице по модел друштвеног уређења настао у најразвијенијим демократијама, дакле по симулирану, дириговану и савршено контролисану демократију, пише новинар и главни уредник интернет часописа „На линии“ Виктор Мараховски.

Уједињено Краљевство би према већ раније разрађеним сценаријима на најразличитије начине (почев од карактера референдума који има својство препоруке до склапања истих аранжмана на другачији начин) могло да „изигра“ резултате референдума и направи римејк свог чланства у Унији, пише Виктор Мараховски. Међутим он поставља питање шта ће се догодити уколико Велика Британија заиста напусти Европску унију заједно са својих 12 до 13 процената европског становништва, половином европских оружаних снага и петином европског БДП-а.

Стварни излазак Велике Британије из Европске уније могао би да буде погубан по модел друштвеног уређења настао у најразвијеним демократијама, дакле по симулирану, дириговану и савршено контролисану демократију, пише Maраховски.

Истински излазак Велике Британије, објашњава даље аутор, могао би да има катастрофалне последице по оне демократије у којима су бунтовна расположења већ у зачетку узели под своје стручњаци за давање одушака", демократије у којима је на власт могуће доћи само уз подршку крупног капитала и респектабилног бизниса, док и „леви“ и „десни“ политичари, који се инертно смењују на власти, спроводе исту економску, спољну и унутрашњу политику - политику елите.

Јучерашње гласање сасвим би могло да означи не само почетак слабљења Европске уније него и почетак истински новог доба. Односно могло би да означи онај тренутак када ће правила која је наметнуо добро познати „један проценат“ најбогатијих владара планетом, и то не у првој генерацији,  изненада престати да функционишу. А механизми маестралне контроле народних маса и деценијама грађене технике „симулиране демократије“ са унапред задатим резултатима такође почети да се урушавају.

Криза „контролисане владавине народа“ могла би да постане потенцијално највећа криза двадесет првог века, јер она практично нема решења, пошто народне масе, као што се показало, могу да гласају против елите, али немају могућност да контролишу спровођење сопствене воље. То је показао референдум у Холандији, а и референдум у Великој Британији би могао да постане такав пример.

И што се више воља већине буде постфактум „форматирала“ у интересу мањине, то би све болније могло да буде рушење механизма.

Међутим све то тек треба сачекати. Засада већ поменути „један проценат најбогатијих“ у Европи доживљава непријатности, али то још увек није погубно, пише аутор.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“