Синод РПЦ на ванредном заседању затражио одлагање Свеправославног сабора

Патриjарх Иринеj: Руси су народ са којим никада нисмо имали проблема

На Свеправославном сабору треба да учествују све цркве и само ће у том случају одлуке бити легитимне, изјавио је после ванредне седнице Синода РПЦ у Москви митрополит Иларион, задужен за спољашње црквене везе Московске патријаршије.

Он је нагласио да је протеклих дана неколико помесних православних цркава, а то су бугарска, антиохијска и грузијска, одустало од учешћа на Сабору, а српска црква се заложила за његово одлагање.

Константинопољски патријарх који је био задужен за припрему Сабора раније је, иначе, одбио иницијативу Московске патријаршије о сазивању предсаборског саветовања који би покушао да реши спорна питања.

Ипак митрополит Иларион не сматра да је ситуација безизлазна. „Ситуација није катастрофална, него уобичајена“, нагласио је он на брифингу за новинаре и додао да треба извући лекције из овога и схватити да се гласови помесних цркава не смеју игнорисати.

Више о православљу у Русији

Како је речено у саопштењу Синода РПЦ треба подржати предлог антиохијске, грузијске, српске и бугарске цркве о одлагању скупа. А датум његовог одржавања треба да размотре и о томе одлуче све православне цркве уз сагласност њихових поглавара.

Треба на све начине подржати напоре за јачање свеправославне сарадње у припреми будућег „светог и великог Сабора“ који треба да буде „истинско сведочанство свете, саборне и апостолске цркве“, речено је у саопштењу.

Није лако бити хришћанин у Европи

Синод је такође позвао Свеправославни секретаријат да се више ангажује у циљу решавања спорних тема и неслагања, и поради на доради неопходних докумената. Такође се изјаснио за то да на Сабору учествују апсолутно сви архијереји помесних цркава.

Било је планирано да се на Свеправославном сабору на Криту, у периоду од 16. до 27. јуна размотри шест тема, однос православне цркве према хришћанском свету, посту, браку, црквеној мисији у савременом свету, питања старања о православним верницима у дијаспори и проглашења аутономије православних цркава. Свеправославни сабор је требало да буде сазван после више од хиљаду година, а припреман је дуже од пола века.  Рачунало се да ће на крају бити усвојена саборска посланица, јавља Интерфакс. 

Росијскаја газета. Сва права задржана.