Тензијe у односима између Русије и Запада (Европе и Сједињених Држава) не могу се објаснити само простим сукобом интереса, већ у свему треба тражити значајну идеолошку позадину, која заправо и стоји иза два по свему различита погледа на свет, сматра аналитичар Матје Слама, аутор недавно објављене књиге „Рат светова“ у којој анализира узроке дубоког ривалства Русије и Запада.
У интервјуу за француски лист Le Figaro овај аналитичар је истакао да Путин критикујући Запад врло често подсећа на уништавање традиционалних вредности, нестанак националне традиције и брисање граница између различитих народа и култура. Притом он слави духовне вредности и традиционалне породичне и религиозне вредности, по чему подсећа на великог руског конзервативног филозофа Николаја Берђајева.
Као и Берђајев Путин осуђује западне земље за то што се практично одричу својих корена, укључујући и хришћанске вредности, похрањене у темеље западне цивилизације. Користећи „тешке речи" као рецимо „примитивизам“ Путин отворено критикује законе, који дозвољавају истополне бракове. Он такође често оптужује западне земље за тежњу да наметну свој модел либералног уређења целом свету не водећи притом рачуна о националним особеностима, сматра француски аутор.
„На тај начин Путин показује аутентичну визију света, он се пред либералним Западом, који заборавља на своје духовне темеље, позиционира као заштитник традиционалних вредности. Он посебно оштро критикује и у томе и јесте главна снага његовог говора, западни универзализам, намеру једног дела света да по угледу на себе обликује све остале. Тако он осуђује мешање Запада у послове других земаља, било да је реч о Украјини или Блиском истоку“.
За Путина је „америчка изузетност“ само средство коме прибегава Вашингтон у покушају ширења своје хегемоније у целом свету, док мисију Русије и њену изузетност Путин види у заштити суверенитета и националних посебности других земаља, наглашава Матје Слама.
„Не би било исправно огромну популарност Путина у Русији објашњавати искључиво „осећањем увређеног поноса, који је завладао после распада Совјетског Савеза и „неуспелог искуства „либералне“ владе Бориса Јељцина. Подршка, коју има руски председник, такође, умногоме се може објаснити значајем који традиционалне вредности имају за Русе. Путинова политика савршено одговара расположењу великог дела руског друштва“.
У свету, а посебно у Европи Владимир Путин је постао у извесном смислу глас конзервативаца, наглашава аналитичар. Популарност руског председника међу европским конзервативцима сведочи о његовом умећу да осети дух времена.
Успех Владимира Путина објашњава се тиме што су политичари његовог кова у Европи „изумрла врста“, објаснио је Слама. Слабост западних демократија огледа се у томе што оне продукују технократе, врло компетентне људе, али неспособне да достигну „симболични, скоро метафизички“ аспект државне власти, каже аналитичар поредећи Путина са Шарлом де Голом.
Његов таленат огледа се у чињеници да је у одговарајућем тренутку успео да своје идеје повеже са идејама оног дела европске јавности, која је све више непријатељски расположена према глобализацији и мултикултурализму и све више цени своје корене и „природну заштитну ограду“, односно државне границе. Од Виктора Орбана у Мађарској до Марин Ле Пен у Француској и Најџела Фаража у Великој Британији, а сви они, природно, имају симпатије према Путину. Очигледно је да је „путинизам" у одређеном степену у складу са духом времена. Он је у корелацији са све већим отпором у свету према глобализацији, сматра аналитичар, преноси портал Взгляд.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Путин, лидер по мери цивилизацијске посебности Русије 
