„Независимая газета“: Пирова победа проевропске коалиције у Србији

Резултати одржаних у недељу ванредних парламентарних избора у Србији потврђују победу владајуће проевропске коалиције, коју, ипак, не очекују најбоља времена, стоји у чланку објављеном у листу „Независимая газета“.

Александар Вучић је остварио замишљено, спровео ванредне парламентарне изборе и сада слави победу, стоји  у чланку руског листа. То значи да ће Скупштина одлучивати о законима који се тичу болних за Србију тема – од економских реформи до односа са Косовом, јер „Европска унија не намерава да скине са дневног реда неопходност да Србија призна независност своје 'бивше аутономије'", сматра аутор чланка. Вучић је оптимистички прогнозирао да ће преговори са Европском унијом бити завршени до 2019, да ће Србија ући у Унију брже од Хрватске, која је преговарала шест година, и да није сада било избора, дискусије око евроинтеграције би се морале водити предизборне 2018.

Вучић је играо на сигурно, пише „Независимая газета“, и његова коалиција је одржала уверену победу.

„Али та победа може бити пирова. Избори су потврдили испитивање јавног мњења: рејтинг Српске напредне странке пада. Пре две године странка је добила 158 места. Сада је СНС добио јаког супарника: у парламент улазе противници ЕУ, као што су Српска радикална странка и коалиција Двери-ДСС, а заједно те две снаге могу добити преко 30 места.“

„Након повратка у српску политику Војислав Шешељ и његова странка нису могли да не прођу у парламент“, изјавио је у разговору са НГ директор Агенције за политичке комуникације Олег Бондаренко. „У српској политици има превише персонификације. Једно је лидер који је био у хашком затвору, друго – лидер који се вратио отуд као победник. То је покренуло бираче. Сем тога постоје и они бирачи који су се разочарали у курс председника Томислава Николића и премијера Александра Вучића. Срби су за њих раније гласали као за наследнике радикала, а сада су видели да и један и други покушавају да балансирају између Истока и Запада“, сматра Бондаренко.

Вучић и његов курс заиста немају много сличности са „проевропским“ политичарима и лидерима других земаља Источне Европе. Сама формула по којој се Србија креће ка ЕУ је помало замршена, онаква каква мора бити ако се узму у обзир компликовани односи Србије и Запада. Залажући се за прикључење Европској унији, премијер тврди да не жели у НАТО, и наглашава где год стигне да се проевропске жеље Београда неће негативно одразити на односе са Москвом. Србија је то недавно и доказала на примеру догађаја у Украјини. И поред незадовољства Сједињених Америчких Држава, Србија је можда једина земља која жели у ЕУ а одбацује саму могућност да уведе антируске санкције.

Још једна потешкоћа за владајућу партију јесте у томе што редове опозиције попуњавају и проевропске демократе, на пример, покрет „Доста је било“ Саше Радуловића, а Бондаренко сматра да је то плус за Русију.

Позицију присталица СНС политиколог оцењује као десноцентристичку. „Они желе да покажу да су достојни наследници политике Броза, када је Југославија успешно држала равнотежу између Истока и Запада. А у пракси Вучић више слуша савете из Берлина него из Москве“, додаје експерт.

Иако Бондаренко скептично оцењује шансе Србије за улазак у ЕУ, он не очекује да ће са променом састава парламента Београд да се окрене ка Истоку, јер Москва нема јасно дефинисане политичке и економске предлоге за Србију.       

Мишљење Олега Бондаренка о протеклим парламентарним изборима у целини можете прочитати у новом „Р Магазину“, нашем додатку данашњег броја „Недељника“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“