Потпредседник ЕК набројао нерешена питања о „Северном току-2”

„У своје име могу да кажем да никад нисам видео комерцијални пројекат који би био тако интензивно разматран на политичком нивоу”, изјавио је потпредседник Европске комисије.

Европска комисија разматра питање неопходности реализације пројекта Северни ток-2, саопштио је потпредседник Европске комисије Марош Шефчович.

Потпредседник Европске комисије је истакао да се с једне стране за овај пројекат каже да је комерцијалан. „У своје име могу да кажем да никад нисам видео комерцијални пројекат који би био тако интензивно разматран на политичком нивоу”, изјавио је Шефчович, а преноси „Взгляд”.

„Зашто смо имали тако дугу дискусију о овом питању на нивоу шефова држава земаља ЕУ на протеклом самиту у децембру? Зато што овај пројекат покреће велики број политичких питања. Како ће он утицати на Централну и Источну Европу? Колика ће бити укупна количина гаса који ће стизати у Европу? Да ли нам је овај пројекат потребан, ако узмемо у обзир постојеће велике капацитете за транспорт гаса из Русије у Европу? Ко ће платити трошкове изградње инфраструктуре?”, навео је Шефчович низ питања која се односе на пројекат „Северни ток-2”.

Раније је часопис Forbes саопштио да земље ЕУ имају подељене ставове када се ради о изградњи гасовода Северни ток-2 и да ће даља судбина руског пројекта зависити више од геополитичке, него од економске ситуације. 

Против пројекта се активно бори Украјина, која ће у случају његове реализације изгубити улогу транзитера руског гаса у Европу. Осим тога, Литванија, Летонија, Естонија, Пољска, Мађарска, Румунија и Словачка су крајем прошле године Бриселу упутиле писмо са критиком пројекта, наводећи да би он могао да повећа зависност Европе од гаса из Русије, да ослаби енергетску безбедност земаља Централне Европе и да доведе до даље дестабилизације ситуације у Украјини.

Европска комисија засад није дефенитивно формулисала свој став о руском пројекту.

„Северни ток-2” обухвата изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке. „Гаспром” ће имати 50% учешћа у специјално основаној компанији Nord Stream-2 AG, док ће европске компаније BASF, E.On, Engie, OMV и Shell имати по 10% учешћа у пројекту.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“