У свом коментару објављеном на порталу Фонда стратешке културе под насловом „Црногорски пасијанс као показатељ кризе владајућих елита“ Петар Искендеров истиче да резултати избора који су одржани у децембру 2015. године на министарском самиту НАТО пакта – на коме је Црна Гора била званично позвана у састав Евероатланске алијансе – показују да Брисел разматра Црну Гору искључиво у својству пиона у сопственим војно-политичким плановима.
„Министри су посебно истакли да НАТО оставља себи право да у свој састав прима било коју државу која је предала захтев за приступање и одговарајуће захтеве који су предвиђени, а такође и да доноси одлуке о могућем чланству самостално, без прихватања утицаја споља. Обе ове тачке носе отворено конфронтирајући карактер и нису упућене Црној Гори, него Русији.“
Искендеров скреће пажњу и на мишљење аналитичара италијанског интернет портала Limes Ђузепеа Кукија који каже да је доношење овако јасне и жестоке позиције било неопходно да би се умириле не само земље које чекају у реду за свој приступ, него и земље-чланице НАТО пакта централне и југоисточне Европе које су заплашене Бечким преговорима о Сирији и очигледном неопходношћу учешћа Русије у доношењу било каквог решења блискоисточне кризе, што би могло довести до нових уступака од стране алијансе или неких од њених главних учесница.
Треба такође узети у обзир да алијанса сматра да у обновљеном уздржавању Русије она поново добија уникалну мисију која ће јој „омогућити да заборави на године стагнације и да умири егзистенцијалне сумње које су се почеле јављати унутар организације“, пише Петар Искендеров .
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
Руководство Думе је примило у Москви делегацију из Црне Горе