Француски ТВ канал емитовао филм чију је забрану тражила Украјина

Без обзира на протесте украјинске амбасаде у Паризу, Canal+ је у понедељак емитовао документарни филм редитеља Пола Мореире „Украјина: Маске револуције“.

Анализирајући догађаје на Мајдану Мореира долази до закључка да су народне протесте за своје интересе искористиле националистичке групације попут „Десног сектора“, преноси ТАСС.

„Они су искористили слабост државе и створили сопствене добро наоружане и организоване одреде и почели да диктирају своју вољу властима“, констатује аутор документарног филма. Екипа која је радила на филму „Украјина: Маске револуције“ посетила је и по злу познати Дом синдиката у Одеси где се 2. маја 2014. догодила страшна трагедија. Филм постепено прати развој догађаја тог дана, доказује да су вође украјинских националистичких банди организовале и извеле ову злочиначку акцију.

„Призори беспомоћних обливених крвљу људи у згради која гори су шокантни“, кажу аутори филма, и истичу да слични догађаји не могу имати ништа заједничко са борбом за демократију.

Пол Мореира је посетио и камп обуке добровољачког батаљона „Азов“, а такозвани борци су радо позирали са портретом Хитлера у рукама. Француски новинар је наишао и на стране плаћенике. Један његов сународник је признао да је његов идол Мусолини.

Улога Сједињених Америчких Држава у украјинској револуцији није запостављена. Потпредседник САД Џо Бајден, сенатор Џон Мекејн, бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, званична представница Стејт департмента Викторија Нуланд  - нико од тих људи који су активно учествовали у организовању нереда у Кијеву и другим украјинским градовима није одговорио на директна питања новинара о ксенофобији „Десног сектора“, која не може имати ништа заједничко са демократским вредностима европских држава.

„Нове кијевске власти су потпуно промениле политички курс и окренуле се према Сједињеним Америчким Државама“, закључио је аутор филма. „Али на крају се стиче утисак да је Украјина само пијун у геополитичкој игри САД против Русије.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“