Искендеров: Хрватска купује америчке ракете. Ко провоцира Србију?

Хрватска жели да купи америчке ракета са радијусом кретања око 300 километара, а суседи (у првом реду Србија) морају предузети одговарајуће противмере новим претњама, пише Искендеров, који сматра да су те претње потпуно реалне.

„Шта је разлог да Хрватска иницира регионалну трку у наоружању? Ако погледамо на карту Балканског полуострва, постаје јасно да је управо Србија једина држава на коју ће Загреб реално усмерити америчке ракете. Разуме се, у радијусу домета тог наоружања налазе се и друге земље попут Словеније и Мађарске које се са Хрватском налазе заједно у НАТО пакту, као и Босне и Херцеговине у којој егзистира знатан број хрватских општина. Међутим, видети те земље као циљ хрватских ракета, нема никаквих основа“, закључује руски научник.

Он сматра да се ради о покушају САД и НАТО пакта да одиграју вишепотезну комбинацију усмерену на то да принуде Београд да не само одустане од војне неутралности, него и да постави захтев за ступање у Североатланску алијансу. „Смисао те комбинације-провокације је у томе што ће размештање америчких ракета у Хрватској неизбежно натерати руководство Србије да реагује. У супротном, сопствени бирачи могу премијеру Александру Вучићу уочи избора задати непријатна питања на рачун његове способности и одлучности да решава питања националне безбедности.“

Најадекватнији одговор Београда на дејства Вашингтона, Брисела и Загреба постало би добијање руских противракетних система. „Међутим, јасно је да ће руководство и ЕУ и НАТО пакта учинити све што је у њиховој моћи да обори руско-српски споразум о испоруци зенитних ракетних система... А уједно ће српској страни 'ненаметљиво' предложити друго решење проблема са хрватским ракетама: ступање у НАТО како би се решавала питања у оквиру јединствене евроатланске стратегије. Поготово имајући у виду да финансијски положај Србије заиста представља проблем приликом куповине руских система С-300, а НАТО (и ЕУ) могу профинансирати оне политичке снаге које ће постати спроводници њихових интереса, па тако и у одбрамбеној сфери.“

„Све смо ближи великом рату“

Прогнозира бивши директор Обавештајне агенције Министарства одбране САД Мајкл Флин.

Познати историчар сматра да је сличан развој догађаја реалан. Потпредседник владе Русије Дмитриј Рогозин током своје задње посете Србији није баш случајно посебну пажњу доделио перспективама развоја односа Београда и ЕУ, додаје Искендеров.

„Србија мора да буде опрезна када је реч о хармонизацији своје спољне политике са ЕУ, јер ви овде можете добити Келн № 2. Зато опрезније са том хармонизацијом, јер ће се и код вас дошљаци осећати као газде, а жене ће се плашити да изађу на улицу“, изјавио је Рогозин, имајући у виду масовне нереде у Немачкој последњих дана, уз учешће агресивно расположених миграната. Рогозин је истакао да не жели да удара на вектор српске политике по питању приступања Европској унији, али је додао да никако не може да поверује у то да је Европска унија идеална творевина.

„Одустајање од војне неутралности и ступање у НАТО пакт аутоматски ће претворити Србију у играчку у страним и Србима туђим интересима. И тада се списак претњи за земљу неће завршавати са Хрватском“, закључује Петар Искендеров.

Росијскаја газета. Сва права задржана.