КП: На чему Русија може да захвали Јељцину

Отварање „Јељцин-центра” у Јекатеринбургу је изазвало бурну дискусију у руској јавности. Већина учесника дебате за Јељцина има само речи осуде, као и за музејски комплекс чија је изградња коштала  7 милијарди рубаља. Новинар листа „Комсомольская правда” покушао је да објасни за шта Руси треба да буду захвални Јељцину.

Повратак у СССР

Треба да му будемо захвални барем на томе што је демонтирао социополитички и економски конструкт под именом СССР без проливене капи крви, сматра новинар Дмитриј Стешин. То је најјасније ако се ситуација упореди са ситуацијом на Косову, у Босни, у Авганистану, Либији, Сирији и Украјини. У Русији се ништа слично није десило, пише  „Комсомольская правда”.

„Јељцин је правио бесконачне уступке, савијао се, давао је све, ништа није добијао заузврат... Посматрано са стране то изгледа као права издаја, али у стварности то је омогућило да се сачува језгро земље, Русија са пограничном зоном пријатељских земаља. Мислим да су наши непријатељи кроз проливање крви желели да Русију дефинитивно заваде са бившим републикама, али им то није успело. Схватате ли да се оне у већини случајева нису претовриле у наше непријатеље? У непријатеље са нивоом мржње каква постоји између Србије и Хрватске. Да ли је Јељцин тога био свестан? Или се то догодило случајно? Тајну је однео са собом у гроб.”

Поред свих личности из 90-их година прошлог века које су се окупиле на отварању „Јељцин-центра”, овом догађају је присуствовао и Владимир Путин, човек који спроводи унутрашњу и спољну политику која се дијаметрално разликује од политике Бориса Николајевича, пише новинар. „Смисао његове посете је једноставан, он је хтео да покаже да не треба пљувати на нашу прошлост. Борис Николајевич се не може изрезати из историје.”

Росијскаја газета. Сва права задржана.