Хрватска професорка за КП: Спроводи се план дестабилизације Србије и Балкана

Најезда миграната има за циљ да Европу увуче у конфликт са исламским светом, као и да дестабилизује оне земље које имају добре односе са Русијом, сматра Јелена Јуришић, загребачка професорка Хрватских студија.

Хоће ли „азиланти” заувек остати у Србији?

„Обратите пажњу најпре на Турску. После руско-турског споразума о гасоводу, у Турској почиње низ проблема: криза владе, фактички избија нови рат са Курдима. Ова земља постаје нестабилна зона. И коме је онда још до гасовода?“, објашњава професорка Јуришић.

После Турске проблеми са избеглицама прелазе на Балкан. „Које земље су дестабилизоване? Пре свега православне земље, пријатељске са Русијом: Грчка, Македонија, Србија и садашњи савезник Путина – католичка Мађарска. У плану је и Црна Гора. Осим тога, Европска унија уцењује Србију, тражећи  да она код себе оснује огромне центре за избеглице. Држите избеглице код себе или ће вам бити још горе, кажу они“, изјавила је професорка Јуришић у разговору са новинарком „Комсомољске правде“ Дарјом Асламовом.

Јелена Јуришић додаје да састав избеглица и начин њиховог пребацивања изазива велики број питања. „Ту је велики број момака из малих авганистанских и афричких села. Уверена сам да они никада у рукама нису држали географску карту. Откуд они знају пут? Ко их води? Пре два дана, узгред, отворена је нова маршрута – преко Црне горе, Босне и Дубровника. То значи да ће избеглице преплавити све балканске земље“, изјавила је професорка Јуришић.

Новинарка руског листа наводи могући одговор на питање како се избеглице пребацују и ко им помаже. Волонтери „Центра за заштиту избеглица“ на станицама дочекују избеглице, дају им храну и воду и деле им брошуре са информацијама о правима избеглица, начинима превоза и комуникације са локалним властима. На сајту ове организације се међу спонзорима и оснивачима наводи USAID, чувена америчка агенција за међународни развој. „Па, ако је ту присутан USAID, значи да иза њих стоји CIA“, истиче професорка Јуришић и наводи још једну интересантну чињеницу. „Арапско пролеће“ је захватило само оне земље у којима је владао умерени, меки ислам, као што су Тунис, Египат, Либија, Сирија и Ирак, док су земље у којима влада вахабизам (радикални ислам), као што су Саудијска Арабија, Катар и Бахреин, избегле сваки вид побуне и остале савезнице САД, Велике Британије и Израела.

Росијскаја газета. Сва права задржана.